Naša pošta

233

пи напис о п. т. школи, из пера једног већег функитонера. Оба ћемо публиковата.

Заједно са писцем желимо да п други, наша људи, читаоци „Наше поште“, без разлике на звање и положај, искажу своје „мапшљење о овом врло важном питању наше струке. Што вшше малшљења и гледања са разнаг тачака посматрања даће овој тема по втше интересантноста па џ користи за најбоље практимно решење постављенога питања. Наши интелектуалци, који су нашом помоћу, из нашиг редова прокрчила себи пут, п дошла на. високе полоожаје, пмају прву реч. Ми ћемо пм радо уступитља простор листа. На завршетку рећићемо п сама, које би, по нашем мишљењу, било најбоље решење.

Ур.

ПРЕ СЕДАМДЕСЕТ ШЕСТ ГОДИНА НАШИ СТАРИ ТЕЛЕГРАФИСТИ И ЊИХОВА УНИФОРМА

Припреме за увођење првог телеграфа у малој, вазалној, кнежевини Србији, отпочеле су још почетком 1854. Живо је подизана телегр. линија, као спона за међународни телегр. саобраћај између европског запада и крајњег истока, а још живље је текла настава око спреме првих српских телеграфиста, који ће предузети тако важне, међународне, "послове. Србија је требала да се покаже пред Европом и пред целим светом, као земља, која је подобна ва културу и сваки напредак. И то у толико више, што је на Србију много полагала Европа, као на земљу која се налази на најкраћем путу за телегр. везу између Европе и Индије.

На молбу српске владе, Аустро-Угарска је упутила у Београд д-ра Милицера, инспектора бечких телеграфа, и још једног телеграфисту, ради спреме првих српских телеграфиста. Д.р Милицер је, у првом курсу, који је трајао нешто мало више од годину дана, предавао телегр. теорију и монтирање телегр. станица, а бечки телеграфиста је предавао практични део отправљање и примање депеша. Настава је вршена на немачком језику, што је ишло мало теже. Па ипак, на испиту је д-р Милицер изјавио своје велико задовољство на онако леп успех, постигнут за релативно кратко време. Јер, д-р Милицер је имао пред собом већином ђаке са београдског Лицеја. И већ идуће године, Београд је био везан са Европом преко танке телегр. жице, која је била подигнута на високим стубовима с ове и с оне стране Саве. То је било тачно 17 марта 1855, када је први телеграм из Беча био примљен у Београд непосредно, преко телегр. линије. Дотле, све депеше ив Европе ва Србију примао је земунски телеграф, и одатле у Београду слао чамцем... Тога истог дана прорадиле су у Србији прве три телегр. „штације“, у Београду, Алексинцу и Крагујевлу.