Naša pošta

295

и позиву према Краљу и Отаџбини онако, како су радила наша браћа у борбеним линијама — обдржавајући за све то време у најисправнијем и најугледнијем стању и све међународне обавезе ове највеће заједнице свију културних народа. Изволите, Г. Маршале, примити увјерење мог особитог поштовања. Заступник Начелника Пошта и Телеграфа Петар М. Милић,“

5 августа исте год. примљен је одговор, који је гласио: „дЗаступ. Начелника П.т. Одјељења, Господину Петру Милићу, Цетиње. Имао сам част доставити Њ. В. Краљу Господару ваше писмо, које сте Му упутили приликом срећног закључења мира. Његово Величанство благонаклоно саслушав ваше наводе изволило ми је наредити да вам доставим: „да је Краљ Господар у највећем степену задовољан од ревноснога рада п. 7. ИТ. чиновника, који су њиховим патриотским тешким радом много допринијели, да су се ратне операције могле успјешно водити.“ Честитајући вам ово Високо признање Узвишеног Господара, примите и увјерење мог одличног поштовања. Маршал, Душан, Греговић.“

По закључењу Букурешког мира, међу пријатељским балканским управама пошта и телеграфа живо је вођена преписка око закључења посебних п.т.т. уговора. Тако је између Румуније и Црне Горе вакључена и потписана специјална угодба, 18 децембра 1913. Црногорску управу заступао је „по пуномоћију број 15826“ Начелник Пошта Србије, неумрли стручњак, Сава Д. Мијалковић, а румунску Н. Козацеску главни директор пошта и телеграфа. Том историском приликом развмењени су ови телеграми: „Г. Петру Милићђу заст. Начелника Пошта и Телеграфа, Цетиње. Срећни смо што вас можемо известити, да је угодба између Црне Горе и Румуније била потписана данас. Срећни што можемо приближити тим актом две земље, шаљемо вам наше пријатељске поздраве. Никола Ковацеско, Сава Д. Мијалковић.“ Одговор је упућен овако: „Част ми је најсрдачније захвалити вам на тако искреној честитци, коју сте ми изволели заједнички упутити поводом потписа. угодбе између Румунијем Црне Горе, тако важних акта за културни напредак наших земаља, те вас молим да и ви изволите примити моје пријатељске поздраве. Петар М. Милић“. Том приликом, на мој предлог, била су одликована обадва врховна шефа пошта и телеграфа Србије и Румуније, командерским степенима Даниловог ордена од стране црногорске владе, и са њима размењене срдачне честитке. Мијалковић је захвалио писмено из Београда, а Козацеско депешом.

(Наставиће се)

ПЕТАР М. МИЛИЋ, директор пошта и телеграфа у пензији.

А ИСви

па обара аде