Naša pošta

327

Разлика између обе интерпункције се лепо види из овог примера: Наши ђаци, који су били добри, добили су награду. По логичкој интерпункцији, ако се изоставе запете, ова реченица има други смисао. Овако како је написана са запетама она значи да су сви наши ђаци добили награду, јер су били добри, а ако се напише бев запета: Наши ђаци који су били добри добили су награду значи да су награду добили само они наши ђаци који су били добри.

За. употребу запете по логичкој интерпункцији нема никаквих одређених правила, већ се треба држати овог основног принципа: Све оно што у реченици није по смислу тесно везано једно ва друго треба раставити запетом, све што се бев штете ва смисао може изоставити треба одвојити запетом.

Према овоме, све уметнуте реченице или речи, као на пр. опадеж _ ваповедни начин, треба издвајати запетама, све приређене реченице, које не зависе једна од друге, треба раставити запетом.

Напр:: Слушај, драги пријатељу! — Ти си, дакле, јуче дошао. Ради, и имаћеш. — Милан је, као што сам ти говорио, добар чиновник.

У реченици никад се не одвајају запетом: подмет од прирока, предмет од глагсла, атрибут од своје именице, разни додаци од глагола. Логично је, дакле, што се и реченице које стоје место подмета или неког додатка не одвајају запетом.

На пр. Ко год што чини себи чини. — Покажи ми шта си купио. — Добићеш кад на врби роди грожђе. — Грки су тамо валогаји хљеба где свога нема и где брата није.

Али ако се оваке реченице употребе у инверсији т. ј. не у обичном реду, већ обрнутом, тако да оно што је споредно дође раније, онда се оне одвајају запетом, Нпр. Куд војске прође, трава не расте (али: Трава не расте куд војска прође). Кад дођеш у Београд, сврати до мене. Ко брво суди, брво се каје. Кад топови грме, муве ћуте.

УП ПИСАЊЕ ТУЂИХ ИМЕНА

Туђе речи треба писати онако како се изговарају у језику из ког се узимају, или бар приближно онако. А пошто се у тим језицима речи често пишу сасвим друкчије него што се изговарају, треба у загради ставити и како се та реч пише, наравно латиницом.

Према овоме треба писати: Шекспир или бекврш (5ћакевреате), Русо или Киво (Коџзвеац), Клемансо или КЛетапво (СЈетлепсеац), Гете или Сеје (Согће), Версај или Мегзај (Мегва јев) и сл.

Руска презимена на -скаја, -цкаја треба транскрибовати на -ска, -цка и мењати као наше речи: Жуковска-Жуковске (а не Жуковскаје); Трубецка-Трубецком, Јасна Пољана-у Јасној Пољани.

Треба писати Толстој-Толстоја-Толстоју итд. а не Толстога-Толстому итд. ; = Д-р МИЛОШ С. МОСКОВЉЕВИЋ