Naša pošta

КРОЗ ЖИВОТ И СВЕТ

„отаегтиса пабео з1оуепзкоо гагуоја и вадабпјовн, и вада5пјој зибби, тога ипо оКзтепеје, дапав уеб тифуе ођЦКе,

тога танпо ргазле еп ле (ипсај сегталзке Кшбиге 1 хозаје-_ позћ 1 др), Која паз зато лауод; п ртепеђгерауапје ворзеуелоо“

Жуофа; паба хаћфеућ 1 паде дејо тогаји 161 риф Чоду јауапја ворајуепе зове 1 ворвђеупос Кабигпов %ауођа. Кол рмате вуојћ уећ зиађоја гаогабетао 161 до вуоса офКкгохепја. 1] кобКко уе ђидето готаћ п Фиђуе зуооа Фићоупог взуеђа, п Б0ИКо бе рјодије Бил паде Фуогабфуо. Џ зма Кота 5 ибоји тп0тато (ЗЈоуепл) отади пл бете пи зуоје Кшћште забомје 1 гуова диаћа“. А топ Осргук ( Бупр јанпз ко 2 уоло

На конгресу Новинарског института у Лондону, Бернард Шо је товорио о улози новинарства у савременом животу. Он је при томе врло енергично и искрено хвалио улогу штампе: „Штампа је та која ствара право и стварно народно мишљење, јавно мишљење. Већина људи нема успште свога мишљења а јеш мење некор чврстог мишљења. У њиховим главама нелави се само оно што им је у те главе унела штемна. Тешкоћа проблема лежи у томе, што мора да се продре у смисао наше епохе. Наша несрећа састоји се у спорости јавног мишљења. Дужност је новинара и штампе да темпо свога развоја убрзају,

и публику поуче да нема никаквог смисла да следује идејама.

које су застареле пре но што су се родиле,

— Највиши степен човека је потпун човек, онај у коме се Е Ј · Ј , особине човекове развијене у вишем степену и складно. · Све човекове особине могу се, укупно, подвести под ва. главља: „интелигенција“, „знање“, „карактер“, „понашање“, Одеуство критике, у којој било области људскога живота, увек је велико зло. О том сведочи цела историја човечанства и његове културе. . ! Богдан Поповић

_ Али, кад критичар прелази на личне увреде, престаје: бити критичар и постаје нешто најниже што створење обдарено равумом може постати — постаје И клеветник, памфлетист. Лестнг

— Админпстративни идеали Наполеонови беху: ред, правда, сила, симетрија, а све удешено према личним ваљано– стима. Генерал Милош Васић

— Очајници и малодушници пре своје смрти хиљаду пута умиру Шекспир