Naša pošta

216

рамо и оне месне. То се одмах види да је одређена сума за пренос поште: премалена. А овако, када смо редовним путем расписивали лицитације, држава је увек имала уштеде а никада се није прекорачила одређена буџетска партија. Држава је имала такође користи и од уговорних такса, а овако на овај начин неће је имати пошто се није предходно склопио уговор.

| Морам да будем што краћи и скученији у писању овог чланка, јер: несмем да влоупотребим гостопримство «Наше поште», а и простор листа не дозвољава, да ово питање третирам на дугачко и на широко, али сам ипак принуђен ради јасноће самог чланка, да у колико толико додирнем бар оно што сматрам да је главније, те молим наше меродавне, да ми ово не припишу у грех, што им се обраћа благовремено пажња, да се овим питањем мало више позабаве, како се неби буџет довео у питању, а и како би се благовремено укинула пракса, коју су све банске управе завеле, штитећи концесионаре за редован превоз путника и робе на штету државне касе и убијања угледа наше установе као несолидног платишу,. пошто би цену вожње одређивао редован суд.

До душе банске управе не мешају се у питања, коме ће се издати пренос поштанских пошиљака, али су веома 'осетљиве, када наш предузетник, поред поште врши и превоз путника и робе, пошто се тиме крње: интереси њихових концесионара. Ако би закупци преноса поште, вршили само превоз поштанских пошиљака, а не поред овога и путника, онда исти неби имали рачуна испод 5—6 динара по километру да обављају овај посао, а камоли као што је то до сада било, да су пошту возили и испод 4 динара по киллметру. Закуп превоза. међумесне поште, само је онда јефтин, када се поред превоза поштанских пошиљака превозе и путници, а чим би се ово право одузело, наравна ствар, као последица тога закупи имају да коштају најмање 4—5 пута више но што то данас: коштају.

Једини излаз, да се ив ове мучне ситуације изађе, потребно је да се што пре измени наш закон о Пошти, телеграфу и телефону, у толико: што би се створио само још један параграф, који би негирао оне параграфе из закона о 'радњама, који тангирају интересе поште. Овом изменом или да је назовем допуном закона, учинила би се велика уштеда по државне интересе, у противном рентабилније би било, да држава успостави: У властитој режији ауто саобраћај. Овим би се створила једна конкуренција противу свију бановинских концеспонера за превоз путника и робе, те би им се онемогућила њихова екзистенција. Држава би оваквим радом постигла 1) да одржи свој ауторитет и 2) што би се ваиста уредило и питање превова поштанских пошиљака и питање превоза путника и робе. Гараже би требало преуредити сасвим на другој основи а не као. што се данас ради. На прво место набавити лаке аутобусе са малом потрошњом бензина и уља, кола да буду једне исте марке, а не разноврсне као што је то данас, цене превоза путника да одређују Дирекције пошта и телеграфа и то зато, што су њима боље познате месне прилике својих области. Возно особље поставити по закону о чиновницима, а не као дневничаре јер би се више заинтересовало ва рад, када зна да му је будућ-: ност осигурана, ит. д. :

БРАНКО н ДИКИЋ, саветник. =

Питање закупа'и преноса поште је једно велико и сложено питање. Остављајући писцу ових редова сву одговорност за тачност и оправданост исказанога мишљења, пуштамо овај напис, у нади, да ће се и други наши стручњаци наћи побуђени да о овоме питању кажу своје мишљење. Тиме ће ова расправа добити онај значај, који јој приличи, а само питање изаћи ће из оквира уских схватања и једностраних решавања у званичним канцеларијама и добити много објективнији карактер. Из ових равлога ми смо захвални писцу што је покренуо ово питање.

Из УРА