Naša pošta

265

ИЗ СВЕТСКОГ РАТА

«Наша пошта» поред актуелних питања покреће и питања из прошлости. Публикује грађу за историју пошта, па позива особље на сарадњу у том погледу. Такав је и позив који се цитира у првом ставу стр. 175 свеске ва јун 1982. Са наше стране забележићемо ово сећање из доба светског рата.

Врховна команда ондашње краљевине Црне Горе била је на Цетињу. Црна Гора је имала телеграфску везу са краљевином Србијом на морзу, правац Подгорица—Сјеница—Скопље—Ниш и обратно. Врховна команда ондашње краљевине Србије тада је била у Нишу.

Подгорица је посредовала у размењивању телеграма између Цетиња и Ниша. Био сам тада телеграфиста, на служби у Подгорици.

Сећам се, као да је то јуче било: негде отприлике у месецу септембру 1915 год., дововем Сјеницу, па онда Ниш. Нишу назовем добар дан и кажем му, да имам 2 телеграма; узмите их; имати ли који и ви за мене Тог момента, Бугарска је била изненада напала Србију. Нишки колега ми одговори: «И ја имам два телеграма за вас, но ме пусти мало јер плачем». у

Пошто сам му дао неколико питања, да нам средње станице не би укинуле везу, упитам га, који је и зашто плаче“ Друг из Ниша ми одговори: «Овде за апаратом је чика Мирковић. Мрка капа зла прилика! Ударила нам је, брате, с бока Бугарска, досада смо се са Аустро-Немачком јуначки борили и клали, а сад морамо да бегамо или останемо под непријатељима као роб и гроб, па плачем и плакати ће, брате, цело Српство».

После 10 минута, рад смо отпочели и завршили. И заиста, све што ми тада рече чика Мирковић, то се и догодило — до дана ослобођења и проширења велике и моћне Југославије, до 1918 г.

Станице Ниш и Подгорица, још у оно време, тако су се на морзу добро чуле и брзо размењивале лржавне телеграме, шифроване од по 2000 до 3000 речи. Телеграме сам примао на слух, па увек, окређући телеграфске бланкете, говорио телеграфисти у Нишу: «Брже куцајте»; тако и он мени поручиваше, кад сам ја њему моје телеграме отправљао_

ЈОВАН РАДУЛОВИЋ, управник поште Нови Бечеј.

НА СТРАНИ

— Француска је уштедела на буџету за 1982-8 г. укупно 92.570 милиона франака. Нова поштанска тарифа донела је 180 милона франака вишка.

— Мађарска пошта у цифрама. Мађарска има 92.916 кв. км. и 8.598.574 становника. На 84 кв. км. долази 1 пошт. станица. На једну станицу долази 3192 становника. Једна телеграфска станица долази на 37 кв. км., а становника 3510. Један телефонска станица долази на 63 кв. км., и 5858 становника.

На једног становника просечно, годишње, од целокупног п. т. т. саобраћаја пада 58.8 пошт. пошиљака; 38.7 чековних операција 12.2 новинарских; 1.7 пакета и доплата; 0.6 телеграма и 184 телефонских разговора.

У главном граду, у Б. Пешти, један претплатник говори дневно 6—8 пута. Месечно око 184.1 а годишње 2600 пута. У целој земљи свега 150,306.347 говора годишње.

Међуградских разговора у самој Пешти просечно, годишње бива 220.327 а локалних око 81,621.788.

На каблу Беч—Пешта измени се годишње, просечно 520.000 говора.

Телеграф је као и свуда у застоју иза телефона и број телеграма: на годину износи 895.560. |