Naša pošta

37

ТАМО — АМО ПО СВЕТУ

У Сједињеним Државама. — Први пут је успостављена путујућа пошта на аутомобилима између Чарлстона и Клеја (Сјау) од 7—12 јула, због обуставе на жељезничким пругама.

У јуну 1982., у више од 50 већих американских п. т. станица подбацили су приходи за 16:78%, од прихода у истом месецу 1931 г.

Штетно дејство повећавања такса. Америчка администрација пошта показала је, да је у 50 великих станица за четири месеца (Јули—Октобар 1932) приход од пошт. такса због повишења тарифских ставова опао за 2.7%, према истим приходима од истих станица у 1931 г. када су важиле старе тарифе. Иста управа доказала је, да би општи приходи порасли са 19 од сто да таксе нису биле повишене.

У Аустралији, како јавља „Розја] Адуосаје“. први пут од постанка државне поште јавио се случај повреде поштанског регала устројством приватне поште ради преноса коресподенције, од стране неких трговачких кућа. Наравно, случај је пријављен и предузетници су кажњени новчаном казном.

У Норвешкој је једна економска комисија предложила буџетску аутономију за управу пошта, по примеру и на основу истих принципа усвојених у Немачкој, Белгији, Француској и Инглеској.

У Шпанији, приликом посљедње побуне монархиста одликовали су се п.т.т. службеници савесним и пожртвованим вршењем дужности, па су Влада и Парламент (Кортес) изјавили топлу захвалност службеницима, а онима који су се највише истакли у ревности приређен је свечан банкет.

Сва удружења шпанских поштанско т. т. службеника одржала су у Мадриду један протестни збор против реакционарних и неуставних наредаба Генералног Директо-, ра П. и Т. садржаних у правилнику 0 дисциплинским кривицама, па су том приликом енергично тражили |његово уклањање са тога положаја. «

У Француској, јако је запажен чланак, који је изишао у листу: „Је Мап“ у коме се брани мишљење: да не треба смањити број часова у недељи већ број година службе државних службеника. Ево неколико карактеристичних места из тога чланка: „Ако данас у Француској има 500.000 незапослених, има, према статистици, више од једног милиона радника оба пола који су премашили 60 година. Питамо се: да ли би било то нешто изван граница људске моћи да