Naša pošta

ОДГОВОРИ

С. — Сагласни смо са вама да је пожељно убрзати и раздавање поште у престоници. Напис ћемо објавити, кад га поткрепите чињенипама, попут оног што је писано о достави телеграма у Београду (свеске за март и април 1938). Исто тако намеће се питање о употреби моторних точкова, како би се кореспонденција што брже разносила. „Али мора се испитати, колико се успешна примена на.страни може код нас спровести. Мислимо да ће се управа тим позабавити.

Г. Д. Кићановић. — Дуго сте чекали. Актуелна питања односе нам „ограничени простор. Доћи ће ред и на вашу причу из поште „Ја журим, дужност је...“ Наставите. Успећете.

КЊИГЕ И ЛИСТОВИ Огјегпе, беуоји оп еј оггапгза ћоп Фе !

АЈЈптоп Розбаје Опгуегзе | |е, раг Каош! Вауас. Мол реег 1982. То је пишчева теза за докторат права, која расправља о пореклу, еволуцији и организацији Светског пошт. савеза. Писцу је донела високи научни степен а обогатила светску стручну литературу. Радоваћемо се ако који од наших правника изабере сличну тезу из тог опсежног, код нас слабо И домена,

рог Соттеоз — Могез а 0 Кен доз Адт|пза гадогезг сегај5 доб Согте1озе Кећев га ко“ рог бодог тедо Ееггетга. Г1обоа 1982. Познати стручњак и писац г. Фереира, инспектор, издао је своју најновију књигу као прилог за историју пошта своје земље. Биографије главних управљача пошта Португала, већ од 1520, попраћене су подацима о животу и раду саме установе. Успеле илустрације су урес књиге. Честитамо португалској управи у чијем ресору излазе овакве публикације. Са-_ ми г. Фереира је досада написао шест књига по п. т. струци. Нашој управи желимо да струку што пре обогати историјом пошта. Имамо богату грађу, раније покушаје као и писце, само треба потстицај управе која притежава грађу, средства и службени уплив. Приватни одзив тада неће изостати. Сарадња службена и ПРИРАНА могу довести до успеха. То и желимо. _

„апостол“ задругарства проф. д-р По а пише у 201 У Цириху сам провео два семестра и много се користио не само у погледу свог духовног развитка него и у погледу самог карактера, пошто сам чистоту, честитост, штедњу и љубазност ових становника доцније у животу стално пред очима имао. Швајцарска пошта, која је уопште мени са својим уређењем необично импоновала, стајала је још тада на завидној висини. Ја још увек судимо висини културе једног народа по његовој пошти и његовим књижара- |