Naša pošta

7 Ш 1931, у распису бр. 145 (Весник 6-7/1931). Јер многе једнаке п. т. установе и још имају своје штамбиље толико различите да не одговарају ни упутству горенаведених наредаба. Поред тога било би потребно, да се изједначе и они обрасци за п. т. службу који нису потпуно једнаки на подручју свих дирекција пошта и телеграфа, јер једнаки обрас-

пи показују једнакост рада у служби. РАДИВОЈЕ АРМЕНКОВИЋ, п. т. чановник Београдске дирекције пошта и телеграфа.

МЕЂУГРАДСКИ ТЕЛЕФ. ГОВОРИ»)

Добар телеф. саобраћај, који треба да удовољи свима захтевима, јесте проблем који је стално на дневноме реду. Стога се и чини све што је могуће да он буде што бољи и удовољава подједнако свима потребама и свима коригнидцима. Али то је зависно, колико од управе — која посао организује, толико и од техничких средстава — апарата, линија и осталог, као И од извршних органа — манипулативног особља, те је за успех удео свакога подједнако важан. А у колико се са овим успе, у тој ће сразмери бити и корист од тог саобраћаја, како за кориснике, тако и за експлоататора. Са овако широко постављеног проблема, за предмет овоме напису, узећемо само један мали делић, из саме организације, са жељом да му нађемо најповољније решење. Тиче се самог реда за остварење међуградских телеф. говора, који је прописан и објашњен чл. 27 и 29 Правилника за унутрашњу телеф. службу, и гл. 24 одељка а, е, + а, ћ, 1. Правилника за међународ. тел, службу, каб и мишљења М. С. К. бр. бр. 141. 2и одељка а. т. 5. Ред, овако установљен, можда задовољава код оних тел. управа које обилују линијама и осталим техничким сретствима, да могу одмах сваком захтеву удовољити, али онде, где то све недостаје, и где сваки пријавник — корисник телефона долази са својим захтевом за првенствено удовољење — остварење његовог говора, и где читава гомила пријава очекују на ред и остварење, те напред поменуте одредбе не задовољавају никога код нас и треба веће прецизности, јер су исте недовољне и неодговарају потребама данашњице. Такав је случај баш код централе у Београду, где је овај недостатак видан и врло осетан.

Детаља ради изнећемо следећи пример: приватни претплатник из Београда, Х, пријављује у 8 с. говор са приватним претплатником У. централе у Марибору, и не може знати, да ли ће га, кад или уопште добити, него ако има стрпљења и нужде, чека до у недоглед, у противном, после дужег чекања, које иде до 6 и 12 с. одјављује — одказује пријављени говор. Мање пак централе, чије поједине везе транзитирају преко Београда, као нпр. Смедерево — Сарајево, на остварење појединих говора чекају и по три дана! Овакви говори, иначе, остварују се тек онда кад су сви остали остварени, па ма и на 12 с. касније пријављени, који по поменутом реду имају право на првенство у остварењу. Тако, један говор са правом на првенство и много касније за читаве сате пријављен после првога, има изгледа и остварује се, док онај први чека па се и не оствари у већини случајева.

У предметном случају главни узрок овоме су говори државни

Овај напис из редова извршних органа телеф. службе пуштамо у толико радије што долази из непосредног посматрања службе. Желели бисмо да се и други службеници угледају на ово и своје примедбе и предлоге саопштавају јавно. Из Ур.