Naša pošta
245
пута приређивао шпре конференције и сусрете људи иг струке да би на тим конференцајама чуо и сва супротна хтења пи мишљења. У овој прилици, кад се чини један судбоносни корак, применом Уредбе, потребно би било да се чују сва мишљења и сва стремљења, па да се тек тада, после једне озбиљне студије и процењивања прилика пи људи у струци, — учини енергичан и судбоносан потез, за који, у првом реду, и пред својом савешћу и пред будућношћу стру“ ке одговорност има да сноси г. Министар.
УПРАВА ПОШТА И СТРУЧНА ЛИТЕРАТУРА
Г. министар Радивојевић је био решен да помаже и стручну литературу те и проширење „Наше поште“, на чему му је она захвална, а тако и остварење Међународне академије пошта и телекомуникација, али, на жалост, у томе није слеђен од њему потчињених. О томе је било речи и у свесци за април о. Г.
Слично се испољило и приликом првог конкурса у п.т. струци, који је г. министар Радивојевић расписао о проблему побољшања наше телефоније. Оцењивачки одбор је прегледао многобројне радове, примљене том приликом, и најбоље је предложио да се награде као што је конкурсом било предвиђено. То је било 16 марта 1931, и отада није извршено. Г. Министар је 7 јула 1933 решио да се у п. т. школи заведе као обавезан предмет Исгорија пошта и телекомуникација. Наредио је истим актом да се избор наставника изврши натечајем („Наша пошта“, јул 1933), Ни то није извршено у Управи пошта и телеграфа. Зашто „П. т. весник Мин. саобраћаја“, службени орган Управе пошта, није ни саопштио то решење г. Министра. Зашто>
Г. Министар је био вољан да помаже и јавна предавања из области п. т. струке, по замисли „Наше поште“, али је казано да у Управи пошта нема — просторија. Међутим није тако било у другим случајевима. Они су каргктеристични при оцени стања, те ћемо их напоменути,
Помоћник Министра саобраћаја, г. инжињер Добросав Ратајац, другаче поступа наспрам „П. т. т. прегледа“, који издају и уређују чиновници подручне му Управе, а друкчије према „Нашој пошти“. Нама није жао да помаже „Преглед“, покренут прошле године, али сматрамо да би морао водити рачуна и о томе да је „Наша пошта“ најстарији лист у струци, основан у Србији 1912 г. и да је она отада, пуних 20 година била и остала жива буктиња, која је утрла пут многом добром и корисном послу. Она