Naša pošta

285

Али ни за овај случај Правилником није ништа предвиђено. Није ми позната ни ма каква наредба у овом смислу, ма да јеона неопходна.

Скоро у свим местима, пошиљке из преградака могу се примати од 8 до 12 и од 14 до 18 часова, Изузетак је само учињен код мањих пошта чије је радно време мање и код Поште Београд 1, где се пошиљке могу преко целог дана од 7 до 21 часа. За све ово време претлатници могу долазити у пошту и подизати пошиљке из својих преградака. Долазак претплатника за пријем пошиљака је различан. Једни долазе једанпут,једни два до три пута дневно, док има претплатника који долазе по пошту сваког сата. Како потша не приспева ни у највећим местима сваког часа преко пелог дана, то би у интересу претплатника а и поштанских службеника требало истаћи у пошти на видном месту ред доласка поште. Овај би распоред требао да буде сличан железничком реду вожње да би сваки претплатник преградака знао колико пута дневно, откудамн у које време долази пошта, те би и свој долазак за пошиљке равнао према томе реду. Кад би постојао овакав ред доласка поште, не би се дешавало да један претплатник долази на пример између 13 и 17 часова три пута, ма да у то време пошта не добије ни једног затвора нити иједно писмо за преградке. Публика је веома неповерљива према службеницима Не вреди извесним људима казати усмено, да у извесно време када нема поште не треба долазити. Извесни ће вам баш тада и доћи. и то не једанпут него сваког дана у то време, па и ако у преградку не нађе ни једног писма. Другаче би било када би постојао ред доласка поште. Зато би овај ра. според био веома потребан.

ТР. ВЛАХОВИЋ

КОНГРЕС П. Т. СЛУЖБЕНИКА

Одржан од 10—12 јуна у Загребу, значајан је диску“ сијама које су вођене и по резолуцијама које су донесене.. Радујемо се што се наше предвиђање остварило (стр. 271 свеске за јун). Конгрес није био мамелучки. Није био празна парада већ је улазио у срж питања и невоља струке и особља, На њему се манифестовао живот струке, тако да ће се разочарати сви они који су сматрали да је особље замрло у својој борбености и полету. И нека је на част тома особљу, које, посред свих тешкоћа, високо држи заставу своје струке у служби Краљу и Отаџбини. У томеи лежи гарантија његове боље и срећније будућности.

Јавност је забележила да је у извесном тренутку дискусија била постала толико жива да је изгледало да цео конгрес говори у исти мах. Ми то не сматрамо као да није било слоге или дисциплине. Напротив. У томе се огледао један дух, већи смисао и култ своје професије. Карактеристично обележје давали су поједини говорници, којих је био велик број, а међу њима г. инж. Милутин Миленковић, Неки листови су га претставиали као вођу опозиције. Ми нећемо делити особље по групама, које у управи или. није, већ и једне и друге ценити по њиховим стручним и моралним својствима, по њиховом плодном раду и успеси-