Naša pošta

284

Добро би било израдити једно упутство које би сваки претплатник морао добити приликом прве претплате на преградак. У овом упутству требало би назначити права и дужности претплатника. Ту би дошла и дужност претплатника да испоручну књигу мора носити са собом, и тако би претплатнику биле потпуно осигуране књижене пошиљке.

Све би се ово дало отклонити, када би се довољно водило пажње о преградцима и кад би се прописале казне за сваки преступ.

Законом о пошти, телеграфу и телефону, а тако и Правилником, није предвиђено када и у ком случају и на који начин се може претплатплатнику отказати преградак; ако се у опште може отказати.

Члмн 51 тач. ХЈУ Правилника за поштанску службу у унутрашњем саобраћају, предвиђа: да пошта може у оправданом случају претплату за преградак отказати. Овде се мисли на прву претплату а никако на отказ после претплате, јер би у том случају пропис гласио: да пошта може «отказати претплатнику преградак.

У пракси поште и не отказују претплатницима преградак пошто на то нису ни овлашћени никаквим законским прописом. Има међутим, много случајева где би требало претплатницима отказати преградак и вратити му новац примљен за претплату. Јер и ако је потша културно привредна установа, велики део публике пошту сматра за обичног трговца или пословни завод, те тражи да му учини и оно што није прописано под изговором да је платио да га пошта служи. Многи су дрски, банални и неучтиви, а многи се безразложно свађају и изгзивају службенике, прете било лупајући песницом о астал, било протекционашком моћју. Овакове и сличне незгоде трпе сви поштански службеници чак и од најгорег олоша, па према томе и особље које ради на преградцима изложено је прилично великим незгодама. Познато је скоро свакоме да сличан став публика не сме заузети ни према железничару, ни према финансијском, полицијском нити према ма ком другом државном органу. Ако се упитамо зашто, одговор је јасан зато што је тамо законом предвиђена за сваки такав случај казна. Ако је један путник непристојан у возу, кондуктер га може скинути с воза без обзира "што је он платио возну карту. Ако један грађанин против стане полицијском или финансијском органу када ови врше званичну дужност, они су законом овлашћени да дотичног одмах уклоне и тако даље.

Одавде излази, да би требало ово питање проучити и прописати пропис да пошта, или у крајњем случају Дирекција, може отказати претплатнику преградак у овим случајевима:

1. Ко на ма који начин дође до кључа другог претплатника и неовлашћено отвори туђи преградак и из њега узме пошиљке;

2. Ко понуди неком службенику мито да му овај извесну радњу „изврши или неизврши;

3. Кад претплатник не поштује прописе и

4. Кад је претплатник дрзак и ОНО се понаша према поштанским службеницима.

Када би ови прописи постојали не би се дешавало оно што се скоро сваког дана дешава, да се публика извикује на поштанске службенике фаха „што није стигло писмо пошто је јуче предато у Бечуг!“

Нешто што би и најладнокрвнијег човека нервирало приликом рада на преградцима то су приватне ствари које претплатници доносе и остављају за извесно време у овом -преградку. Они рачунају да су дотични преградак платили и закупили га, како за пошиљке, тако и за своју приватну употребу. Да би се извесни претплатници ослободили ствари које носе они једноставно сврате у пошту отворе свој преградак и тамо оставе ствари, као да им он служи за неки магацин. По себи се разуме, да овакви претплатник преградка потцењује пошту, кад сматра, да му она мора чувати у преградку и његове приватне ствари.