Naša pošta

314

Овде ваља још приметити: да нерви ипак нису непрекинути, континуирани жични спроводници како би се то могло мислити. Међупростор међу њима заузимају т, 38. липоиди, ткива која примају и испуштају примљену енергију понашајући се у свему као кондензатори.

Од мозга пак има се само један, досада познати пут, којим следе такозвани моторни нерви, они који извршују заповести мозга, доводећи наше вољне импулсе до попречно — опружених влакана, мишића, изазивајући њихово свр: сисходно кретање. Сва друга ткива: глатка мускулатура, жљезде и унутрашњи органи имају само сензорну инервацију у обиму вегетативног нервног система. Ова друга ткива немају нерава који их надражују, и потпуно суаутономна, јер могу да функционишу чак и изван организма. Па ипак, познато је да и на ова ткива делује централни нервни систем и регулише њихове радње, али настаје питање: како се то постиже 2 Најоснованија је претпоставка да то мора бити само путем емисија нервне енергије, која сада долази до ткива из центра нервног система, али без посредовања жица, т. ј. нерава, дакле начином сличним и на принципима истим којим се то постиже у радиотелеграфији,

Према томе, све вегетативне (животне) реакције које се одигравају у нашим унутрашњим и полним органима инер-. виране су безжично, као у радиотелеграфији. Сваки поједини унутрашњи животни орган и ткиво наштимовани је на извесне таласне дужине и прима само те и никоје друге таласне импулсе, исто онако као и код пријема радио-емисија. Радиоемисије из нашега мозга шире се, не само по унутрашњости нашега организма но и ван њега, на чему окултисти, хипнотизери и телепати и заснивају своје научне претпоставке.

Има доста психичких феномена из области фантазије и мишљења које доиста немају никакве телесне реакције и не могу се ничим манифестовати. Међутим, енергија која је наслагана у мозгу мора се емитовати на извесни начин и наша свест није ништа друго:но еманација те енергије која је непропадљива и не може се уништити.

На питање: како је постала свест, како се оне енергетичне појаве које производе спољни утицаји претварају у нашем чулном апарату у свесне садржаје, ради лакшег и бољег разумевања морамо усвојити Лајбницов „несвеснипсихичкипринцип“, који условљава пут поступности од несвеснога и потсвеснога ка свесноме,

Лајбниц је доиста био први који је унео појам несвеснога у психологију и философију. Преко безброј ступњева каже он, долази се до свесности и јасности. Свесно и душа јесу једно исто. Душа увек мисли, каже Декарт, а Сократова поука: „Познај себе“ значи: имај у себи свест о себи, дакле, самопознавање.....