Naša pošta
2
тве или успавају савест човечанства они, који подмукло раде да угрозе мир, убиством владара и политичара, ствара. њем неповгрења, нереда и још већег хаоса на свима пољима рада и отварајући врата ратној немани, која модерним наоружањем прети да уништи савремену културу и циви· лизацију 2!
Колико је идеал поште као установе стао више и испред идеала политике и политичког и привредног имперајализма2 Колико је племенитији и узвишенији рад оног милиона наше сабраће, п. т. т. службеника, расејаних по целоме глобу, у који број спада и наше особље, од рада свих оних многомилионитих фабричких радника, који по налогу својих послодаваца спремају сретства за уништавање људи и добара7.. Колико користи на једној и штета на другој страни>!....
Зар се по обрасцу конвенција створених за пошту не би могле изградити конвенције за миран живог народа и за све спорове из области политичких и економских питањар Зар је Паневропа доиста само сан политичких фантастар Треба ли човечанству да иде напред са све већим техничким изналасцима у све већу културу и цивилизацију, или, да се врати назад, рушењем, у варварствог! Стојимо ли ми доиста у сумраку европске цивилизације»...
У садашњем државном и друштвеном поретку наша је улога јасно одређена. То је миран, доброчини рад, непрестани рад и дању и ноћу. Пошта организује и ствара. Она организује и усредсређује све радне снаге и енергије у правцу постизања све интензивнијег унутрашњег и међународног саобраћаја, из чега резултира: живљи економски ритам, бржа размена добара, т.ј. већа могућност привређивања и повећавања јавнога благостања у међусобној светској утакмици и размени, па према томе, она у свету има тако велику мисију, значај и карактер једне свеопште космополитске и филантропске установе. Оза сматра за свој главни циљ, службу своме Краљу, држави и нацији, Слу: жећи верно нацији, она је часно послужила и свему човечанству, јер је међународни живот тако испреплетен, да нема апсолутно независне нације.
П. т. т, службеници су прокушани у тој служба, у разним догађајима који су били од великог и историског значаја за Отаџбину Они су допринели не мали удео њезиној слави и величани. Ози ни данас, нити икад у будућности, · извесно је, неће показати мање воље, мање енергије, мање самопрегоревања и одушевљења да у овим тешким данима садашњице и неизвесне будућности послуже Отаџбини, истим оним старим еланом и одушевљењем као и раније, верно испуњујући свој завет дат Краљу и Влади ступањем у службу. За све то, они ништа не траже што им се дати не