Naša stvarnost

NAPREDNA UMETNOST

Pojava i razvoj naprednih tendencija u umetnosti kod beogradskih umetnika.

Za razliku od Zagreba, gde pojava napredne „umetnosti pada još pre 1930 godine, pojava naprednih tendencija u umetnosti s ove strane Save i Dunava dolazi do izvesnog formulisanog izražaja tek 1932 godine. Te godine Mirko Kujačić, tada već poznati slikar, objavio ie povođom svoie izložbe jedan manifest ıı kome se zalagao za nove, napredne težnie u umetnosti a za likvidaciju artističkih, individualističko-subjektivističkih sadržaja na kojima se zasnivala kako niegova umetnička delatnost tako i delatnost ostalih beogradskih umetnika.

Sama izložba Kujačićeva bila jie inače u duhu Part pour lart-a (umetnosti radi umetnosti ili, kako tačnije kaže Aragon, „umetnosti za nekolicinu”), ali ie on svojim manifestom napao i prikazao tu svoju izložbu kao svoi poslednji larpurlartistički trzaj, koji nije mogao izbeći, ali čiju pojavu i sam negira. A jedno „kolaž-platno”, jedna poderana cokula koju ie skinuo s noge jednog mladog nadničara, pričvršćena na belo obojenu pozadinu (zima je bila na izmaku), pod naslovom „Zimski motiv”, — pretstavlialo je demonstraciju umetnika koji se Opredelio za jedan nov stav, ali kome nije još bilo moguće da na opšte usvojen način prikaže one činjenice iz života liudi koje su ga uzbudjivale i koje su tražile u njemu kao i van njega svoje umetničko razrešenje.

„Skandal” koji je izazvala ova izložba pretvorio se uskoro u Ozbilinu opomenu mladim umetnicima koji su od tog momenta počeli da osećaju da se zaista ne može dalje nastaviti po ravnodušnim i od života udaljenim putevima art pour Tart-a.

*

1934 god., na Prvoj grafičkoj izložbi beogradskih umetnika, koju je organizovala „Cvijeta Zuzorić”, iavlja se i Djordje Andrejević-Kun. On i Kujačić u tom trenutku jedini su medju beogradskim umetnicima koji stoje na liniji napredne umetnosti. Kun u svojim grafikama pokušava da govori o ekonomskoi i socijalnoj bedi ljudi sa periferiia, dok Kujačić, u nizu grafika, pokušava da nam prikaže život dalmatinskih ribara. Uskoro zatim Kujačić objavliuje svoju mapu linoreza-drvoreza: „Ribari”

Iste te godine vidimo u božićnom broju „Politike”, u kome učestvuju gotovo svi beogradski umetnici, čitavo iedno malo jato naprednih umetnika. Tu su zastupljeni, pored Kujačića i Andrejevića-Kuna, ioš i Dragan Beraković, poznat beogradskoj umetničkoi publici po svoioi kolektivnoi izložbi još 1928 go-