Naša stvarnost

118 NAŠA STVARNOST

JEDAN OZBILJAN POKUŠAJ] SAVREMENOG DRUŠTVENOG ROMANA (P. Petrović: MLADI KURJAK — Geca Kon A: D. — Beograd 1936).

Jedva životar: roman u savremenoj srpskoj i hrvatskoj književnosti. Romana imamo vrlo malo, a dobrih skoro nimalo. Izgleda kao da se naši savremeni književnici plaše, kao da smatraju da nisu dovolino kadri da se poduhvate jednog težeg književnog posla kao što je to roman, da se poduhvate posla koji iziskuje osim talenta {još i širu kulturu, a pre svega staloženu i podrobnu obradu onih problema, odnosa i sukoba koje hoće da prikažu, protumače i reše. Osetan je nedostatak romana, dobrih romana u našoi savremefioj književnosti i taj nedostatak jasno govori da se u današnioj književnosti veoma malo nalazi današnja stvarnost. Roman je neosporno najpogodniji oblik da široko i temeljito zahvati pojave, tipove, karaktere i suprotnosti kojim se odlikuje jedno doba i jedna odredjena sredina. Roman je od svih književnih radova najpogodniji da odrazi raznovrsnost, složenost i izukrštanost kojima obiluje stvarnost. Bez razvijenog romana ne može danas ni jedna književnost da bude pun odraz svoje sredine i svoga vremena.

Retke pojave romana kod nas su čitavi književni dogadjaji, čak i onda kađa je u pitanju osrednji roman. Naročito su za nas retki književni dogadjaji đa nekada susretnemo i roman koji obradjuje i rešava pojave ı sukobe iz naše savremenosti. Setimo se samo Ćosićevog Pokošenog polja — koje, u prkos znatnim nedostacima, pretstavlja ipak najozbiljniji i najsavesniji pokušaj da se udje u neke od bitnih problema naše današnjice — setimo se koliko je taj, ni malo uzoran roman značio, i to sa puno prava, dogadjai u našem književnom životu. Takvi malo ili čak i vrlo malo uspeli pokušaji savremenog romana jesu svakako u našoj savremenoj književnosti pozitivne tekovine. Jedna negatorska kritika takvih pokušaja savršeno je deplasirana i, ma kakve bile pobude kritičara, kulturno je nazadna. Ne treba, razume se, takve pokušaje samo pozdravljati i hvaliti ih, ukazujući samo na njihove dobre strane, ali bi, u ovom slučaju, daleko gore bilo ustremiti se jedino na njihove nedostatke. Jedna ozbiljna kritička analiza neophodna je za svaki ovakav pokušaj. Smrtne presude i penegirici ne doprinose ništa razvoju savremenog romana.

Mladi kurjak, poslednji roman Petra Petrovića, nesumnjivo znači ozbiljan pothvat da se stvori naš društveni roman. G. Petrović je pravilno uočio svu karakterističnost društvene formacije. Posleratno ubrzano prođiranje i razvoj kapitalizma u našim krajevima, neminovno je donelo sa SObom i nagli preobražaj već arhaizovanog trgovačkog reda. Za našu sredinu i vreme veoma je karakterističan proces stvaranja modernog kapitalizma. Jedan romansijer doista može u tom procesu da nadje neiscrpan rudnik psiholoških i moralnih odnosa, koji su veoma značajni za upotpunjenje slike ovih naših dana. G. Petroviću se ne može prebaciti što je izabrao da obradjuje preobražaj trgovca u industrijalca, jer ta je pojava realna i tipična za našu sredinu, ali mu se mora zameriti da je proces postavio jednostrano, samo kroz jedan od oblika tog nastajanja, a da ostale oblike nile skoro ni nagovestio. Modernom romansijeru, koji neizostavno mora da bude vidovit za ekonomska zbivanja i njihove društvene posledice u sredini koju obradjuje, jedan ovakav propust kao što je učinio g. Petro-