Naša stvarnost
E
LJUDI — DOGAĐAJI — KNJICE 199
mogli drugo negc da strpaju u džep onih nekoliko stotina dinara i da ižadju u mutni dan, a ostali da sagnu šiju, misleći „danas tebi, sutra meni, ali danas još ne meni”. (Ovo je samo najnoviji slučaj, ali ni najmanje ne jedini!)
Možda ki nego pomislio sa izvesnim revoltom: „Zar niko da digne reč, zar svi da prime ćutke?” Posao i najamni odnos nemaju veze sa sentimentom ni sa moralom. Poznato je iz već dosta starog tarifnog pokreta radnika i privatnih nameštenika da nameštenici mogu da postignu neka svoja prava jedino ako imaju dovoljno snage i autoriteta, ako mogu da istupe prema svojim solidarnim poslodavcima kao solidarna celina, koja stoji iza svojih zahteva.
I novinari su najamni radnici (ne mislim to sad u moralnom sadalu, iako je taj izraz često u đvogubom smislu tačan), ma da često to neće da osećaju, obuzeti jednom iluzijom „intelektualnog tvorca” Kkcji „utiče na javno mnenje”.
Postoji jedno udruženje novinara, Novinarskc udruženje, koje u svečanim prilikama čak nagoveštava da je ono neka vrsta sindikata novinari. Ono ima lepu i ukusnu palatu, svoj Dom, ima jedan vric. rentabilan list, „Ošišanog ježa”, ima raznih priredbi, kao „Usmene novine” i drugo, pa i, u merkantilnom pogledu ne najmanje, „Telefonski imenik”. Udruženje je u tom pogledu stvarnc ugledno, kao što su i vodeće ličnosti u njemu ugledni i najbolje plaćeni novinari.
Pomislilo bi se, povodom otpuštanja petorice novinara bez ikakvcg oikaza, „zar nisu bili organizovani u Udruženju; zar i bez toga ne bi Udruženje trebalc da preduzme neke mere?” Š
Što se tiče upisa u Udruženje, ono je vezano za dosta adlova! 'Kandidat treba da bude godinu dana zaposlen i prijavljen, i mora imati minimalnu platu od 1,500 dinara mesečno. Sem toga su pctrebne jcš prepo ruke starih članova.
To bi sve bilo u redu kod jednog otmenog kluba, pomalo je međiutim čudnc. kod staleškog udruženja koje u svečanim trenucima govoti O sinđikatu.
Većina manjih, slabo plaćenih novinara, koji su tek neđavno mogii Baći posla, ne upisuje se u Udruženje, jer su dosta teški uslovi, jer :Mlesečno treba dosta da se plaća, i jer i pored toga član, kcji tek posle tri gođine dobija pravo redovncg člana, ne zna šta može da očekuje od švcga udruženja.
Ako jednu služavku gazda izbaci iz službe, ona ne mcže doduše da se cbrati svojoj organizaciji, jer cve najbednije najamne radnice još ne· maju nikakve organizacije, ali može da se Dpotluži vlastima ako je gazda povredio odredbe koje pcstoje. Postoji i ncvinarska uredba. Ali pošto postoji i Novinarsko udruženje, te uredbe bi racrale biti ispunjavane tek kad bi poslođavci u Novinarskom udruženju videli organizaciju koja se energično zalaže za prava svojih člancva i novinara uopšte, čak. preduzima i potrebne sankcije. Poznato je da u jednom većem beogradškom listu uopšte nema organizovanih ftipografa, negc. samo štrajkbrehera ili chih najbednijih radnika koji se hvataju za svaki posao, bez uslova, kao za slamčicu. Koliko nam je pcznato, Savez grafičkih radnika nije ravno-