Naša stvarnost

ŽŽ.

| - „„HHB. BBB/iIZĆO | NAŠA STVARNOST NOVEMBAR |! dioba #4 00

KOLEKTIVNI UGOVORI O RADU I

U nizu zahteva, koje su radnici raznih struka u štraiku bili postavili letos svojim poslodavcima, nalazio se ijedan na kome se naročito insistiralo od strane radnika; to je bio zahtev da se medjusobni odnosi radnika i poslodavaca regulišu kolektivnim ugovorima. Radnici su vrlo mnogo insistirali na tom svom zahteyu, a neki poslodavci nisu pristajtli da o njemu razgovaraju.

Sam izraz „kolektivan ugovor” manje je poznat našoj široj javnosti, i mnogi su se pitali šta on krije u sebi. Niegova upotreba za vreme radničkih štraikova, i u vezi sa njima, navela

- je neupućene na pomisao, da se radi o nekom zahtevu kolekti-

. vističke, socialističke prirode. Tu impresiju pojačala je činjenica, 1| da su skoro istovremeno bili izbili štrajkovi i u Francuskoj, u i | trenutku dolaska na vlast ledne socialističke vlade, koji su tamo | bili propraćeni zauzimanjem fabrika, a u kojima je takodie bio istaknut zahtev, da se medjusobni odnosi radnika i poslodavaca o regulišu kolektivnim ugovorima.

\J-stvari, ustanova kolektivnih ugovora o radu ne nosi specifično socialističko obeležie. Ona postoji u svima modernim zakonodavstvima, i to u nekim još odavno, još od pre svetskog rala. Ona postoji u demokratskim zemljama, kao što su Francuska, Engleska, Američke sjedinjene države, severne evropske države, ali ona postoji i u fašističkoj Italiji, nacističkoi Nemačkoj i sovjetskoj Rusiji, i u svim tim i drugim zemliama praktikuje se u velikoj meri i igra vrlo važnu ulogu. Ta ustanova je u Svojoj Osnovi nezavisna od političkih režima. Ona zavisi od izvesnih ekonomskih i socijalnih faktora, koji se sreću u svima modernim državama.

Ipak, nije slučajno što se naša javnost upoznala sa ovim zahtevom radničke klase za vreme letošnjih radničkih pokreta. Jer, ako zahtev kolektivnih ugovora nije izraz kolektivističkih težnji radničke klase, on ije izraz težnji sindikalne akcije.LKoleklivan ugovor pretpostavlja postojanje organizovanih radničkih grupa po strukama ili po preduzećima. Te grupe, čija brojna i koheziona snaga može biti manja ili veća, kole mogu biti stvorene ad hoc, ili trajno organizovane, i koji imaju težnju da obuhvate sve radnike jedne struke ili preduzeća, pojavljuju se kao pretstavnici radnika, i kao zastupnici njihovih interesa.

tom smislu tačno ie da su kolektivni ugovori izraz stepena