Naša stvarnost

OMLADINSKI POKRET - 87

vano na likvidaciji jednog ekonomskog stania koje je postalo smetnja privrednom i kulturnom napretku i bilo uzrok ekonomske zaostalosti naročito na selu, zaostalosti koja je sprečavala povećanie produkcione sposobnosti sela kao proizvodiača i apsorpcione sposobnosti sela kao potrošača.

Svetozar Miletić prvi je politički vodia u modernom smislu te reči kod vojvodjanskih Srba. Niegova Narodna slobodoumna stranka prva je moderna gradjanska politička stranka u Vojvodini, koja u vremenu svoje kulminaciie, krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina XIX veka obuhvata ne samo najnapredniji deo gradjanstva, gradjansku inteligenciju i srednje slojeve već ima i značajnog upliva na seljaštvo.

Sveopšti društveni i politički napredak u šezdesetim godinama izazvao je neobično jako kulturno gibanje i snažan kulturni polet. „Od 1960 god. Novi Sad postaje neosporna kulturna metropola srpskog: naroda, 1863 godine u Novom Sadu je izlazilo devet listova srpskih. Narodno Pozorište se osniva, prvo u celom Srpstvu. Niža gimnazija 1865 postaje viša. Duhovna hegemonija Novog Sada je tolika da je niko i ne pomišlia sporiti”. Tih godina broj srpskih studenata na visokim školama u Pešti, Beču, Pragu i td. ie veći nego ikada; to je jedan „mlad naraštaj, isključivo svetovan, slobodouman, nezavisan i nacionalno odlučan, naraštaj koji će stvoriti Ujedinjenu Omladinu Srpsku i biti iezgro buduće Narodne stranke. Na čelu tih mladih ljudi stoji Svetozar Miletić...” (J. Skerlić).

Skicirali smo u glavnim crtama položai u Austriji uopšte a naročito u Vojvodini nakon 1960 godine. Izneli smo dakle istorijsku situaciju u kojoj će se pojaviti omladinski pokret. Anticipiraćemo sada vaš zakliučak O političkom karakteru i socijalnoj strukturi Ujedinjene Omladine. Omladinski pokret stajao je na levom, radikalncm krilu Miletićevog narodnog i slobodoumnog pokreta, prema svojioi ideološkoj sadržini to je bio slobodouman gradiansko-liberalan pokret sa nacionalno revolucionarnim crtama na početku; pri kraju (sedamdesetih godina) sa jakom primesom socijalizma; socijalna baza njegova bila je mlada gradjanska inteligencija, studenstvo, sitno gradianska omladina i nainapredniji deo seoske omladine u Voivodni i slobodnjačka, demokratska emigracija i studentstvo iz Srbije.

Uvodjenjem krnje ustavnosti i davanjem izvesnih političkih sloboda 1860 godine pružile su se studentima povoline prilike za jednu jaču kulturno-političku akciju. Jedna za drugom pojavljuju se u svim univerzitetskim mestima, gde su studirali srpski djaci, djačke družine kulturno prosvetnog i književnog karaktera. Bilo je sasvim prirodno, u momentu kada ie novi politički pravac istupio sa parolom likvidacije srednjega veka a time i prevlasti ierarhije u političkom životu VO.jV. Srba. da se je morala pojaviti i potreba što intenzivnije kulturne de-