Naša stvarnost

POSETA 75

— Pa spavaćeš u kući! — reče starica uvredjeno. — Ja i stari ćemo na štagali . . . Pilića će biti.

Punom kašikom stari je prinosio ustima skvašen hleb. Niegove staračke oči veselo su žmirkale.

— Ti, stara, loše govoriš. Neka gospoda idu na štagali, a umesto pilića dobiće žganjaca! Neka vide težački život! . . . Govori meni, davno pre rata, pokojni Srdian: „Ma, komšija, lud li je ovai narod! Javili da dolazi veliki župan u naš kotar, a narod se obukao u svetačno odelo, i decu oprali i obukli, pa izišli preda nj, baš kao što ie pandur doneo zapoved. A veliki župan otišao pa kazao onima drugima kako narod dobro živi, odeven i obuven . . .

— Mi ćemo na more, po svoi prilici, — primeti gospodia Petrović ne dižući pogled sa tanjira.

— A što da trošite? Dodjite, bome, svojoi kući, pa uživajte u šljiviku!

— Ne možemo... Vidite, Jovo ovde mnogo radi, njemu je potreban odmor.

— Aide, de, ne mora on baš orati! — smeje se starac. — Nema se ni iz čega umiti, ni čime pokriti, a posle... buhe! — objašniava gospodia Petrović.

Starici prekipe: — Mi smo prostaci, ali smo ga ipak školovali!

— On se sam školovao! — nastavi advokatica laganim, pevajućim glasom, kao da se rešila da baš sada izgovori sve ovoi svojoi prostoi svekrvi: — Davao je časove, posluživao...

Stari ie trepnuo očima, podigao malo pepeljaste obrve, oslušnuo malo, razabrao razgovor i okrenuo na šalu:

— Aaa! Moji sin se rodio kao advokat! Kad je imao pet godina, rekao je materi: Mamo, zove te tata, eno ga u avliji! I dok 20% na vrata, on prstima pograbi sav skorup sa mleka! Fiškal!

eee!

Ućutali su. Jeli su pečenje. Mara je na sto donela salatu.

— Vidi, mama će se politi saftom! — reče advokat ženi i naže se prema stolu pružajući svoju salvetu kao da bi time hteo pomoći da se izbegne nesreća. ;

Starica ostavi viliušku i diže se od stola. Izmakla se malo, stisla maramicu u ruci i počela stegnuta grla:

— Ma čuješ, sine! Da ia tebe nisam dala u školu, čordu bi čuvao! Ja sam tebe učila jesti, pitala te kaščicom!

Nien glas postao je rapav. Iznenada je prekinuo, kao da provala bujice naglo okrenu natrag, u grudi. Stara ispruži ruku, pipnu po vazduhu, kao da odjednom pade vlažan zastor preko njenih mokrih trepavica. Pošla je za Marom u kuhinju. Ručak ie bio pokvaren. U kuhinji se čulo kako advokat viče na ženu:

— Zašto sad ti plačeš? Sedi i jedi!

Bio je liut. Čulo se kako se pokrenu stolica, kao da je advokat ljutito skočio. Vikao. je: |