Naša stvarnost

| | . . |

U MARGINALIJAMA 85

natliske papuče prema fabričkim papučama. Nekoliko primjera:

Kordić-filosotija: Rob se savladjuje, pravi čovek sobom vlada.

Karamel-filosotija: Niko nije slobodđan ko ne umije sobom da gospodati.

Kor.-fl.: Ko govoti samo onda, kada ima nešto da kaže, taj govori i kad ćuti.

Kar.-HL: Ima žena čija je jedina snaga u jeziku.

Kor.-fHl.: U braku se, u glavnom, više čuvaju bračnici medju sobom, nego što čuvaju ljubav. Medjutim, brak ne živi ni od čoveka, ni od žene, već od ljubavi.

Kar.-fiL: Ženske suze su wdobra proletna kiša iz koje niče — nova haljina.

Kor.-fill.: Prestupnika ne treba kažnjavati zbog neposredne štete koju nekome nanosi, već zbog obesvećenja sopstvene ličnosti.

Kar.-Hl.: Poštuj sebe, pa će fe i žena poštovati.

Korđićeve maksime, nažalost, nijesu štampane na omotima bonbona, nego u knjizi. Knjiga se zove „Razgovori sa samim sobom”. U jednom poznatom spjevu jedan junak ima takodje naviku da razgovara sam sa sobom (doduše samo u snul) i jedan drugi junak moli one što prvog junaka izazivaju da priča, da se ostave ćorava posla. „Ne pitaj ga, više, amanati, dok se nije što izbleja”. ! mi bi rado poslušali ovaj savjet kneza Rogana, ali je za Sinišu Kordića već kasno... Radovan Zogović

ASOCIJACIJE NA »DAN KNJIGE«

Žena u tramvaju i Geca Kon

„Hoćeš li, Marice, da vas vodim sutra na izložbu Gece Kona?”, obratila se jedna žena jednoj devojčici u „topčidercu” kojim sam baš išao na prvo književno veče u okviru „Dana knjige”. — „A zar Geca Kon ima izložbu? Gde?”, upitala {e devojčica, koja je zacelo već dobila koju Zlatnu knjigu. — „Da, eno tamo u Cveti Zurzurić.”

Nemojmo se nasmešiti s visine ovoj sirotoj ženi, koja nije znala da se u paviljonu Cvijete Zuzorić ustvari otvarao „Dan knjige”. I vi i ja znamo da je izložba knjige ozbilian kulturni dogadjai, da su „dani knjige” manifestacija ljubavi za Wnjževnost, medjunarodne sloge u borbi za napredak. Šta zna sirota žena iz „topčidenca”? Zar naša dnevna štampa obraća dovoljno pažnje pitanjima knjišževnosti, umetnosti, kulture?

Paviljon na Malom Kalemegdanu

Sa izvesnom ganutošću lušao sam u paviljon Cvijete Zuzorić, na Malom Kalemegdanu, gde je u doba moga studentovanja stajao onaj famozni muzej voštanih figura za demonstraciju veneričnih bolesti, okružen ringlšpilima, pucarnicama i fotografskim daščarama. Zaboravio sam momentano i na to da još stoji nerešen sukob izmedju „prijateljica umetnosti” iz Cvijete i umetnika koji su se zahvalili na tome prijatelistvu.

„Sa čajem?” upitala me jedna reprezentativna dama za stolom. „Ne, hvala, bez čaja.”

Nekoliko štandova knjiga, a nad jednim, najimpozantnijim u svakom pogledu, ogroman natpis „Geca Kon a. d., 35 godina srpske knjige”.

Gle, ponekad prosta žena iz tramvaja bolje poznaje stvari nego lite-