Naša stvarnost

86 - NAŠA STVARNOST

rarmo obavešteni ljudi koji čitaju članke i beleške po novinama!

Razgledamo. Medju retkim posmatračima izloženih objekata nailazim, na prijatelja, neintelektualca, ali ljubitelja knjige i kulturmih manifestacija. „Kako, dan knjige. Pa gde je tu knjiga? Tu ie samo jedan deo domaće knjige, čak ni ona ne cela!” obrati mi se on. Stvarno, tu je, ispod firmi nekoliko izdavača, izložena samo „domaća” knjiga. „Naša knjiga”, koja se u dlaku poklapa sa bibliotekom „Naša knjiga” Gece Kona.

Dan knjige?

Kod nas se u zadnje vreme izdaje vrlo mnogo knjiga. I sa izborom, i bez izbora. Ali neosporno je da u hrpi knjižarske robe koja, u sve boljoi opremi, preplavljuje +ržište, ima mnogo značajnih dela raznih naroda, iz prošlosti i iz sadašnjice. Velik broj klasičnih dela svetske literature, pored izrazitih dela napredne literature sveta, ulazi u domen saznanja i umetničkog doživljavanjia našega čoveka, željnog što više jasnoće u životu, da bi se orijentisao u njegovom lavirintu. Tu iluziju, da knjiga nije samo roba — koja prelazi granicu ocarinjena ili nailazi na barijere kao „,strana” — nego da kao opredmećeno duhovno sfvaralaštvo i #kristalisano umetničko iskustvo pripada celom čovečanstvu, demantuje izložba Cvijete Zuzorić. Na njoj nema čak ni dela Miroslava Krleže, najjačeg literarnog stvaraoca kako u hrvatskoj literaturi tako i u literaturi u granicama Jugoslavije, koji je postao takoreći opšte priznata književna vrednost kod nas. Ustvari to nije potpuna izložba čak ni srpske knjige.

Iđemo pored izloženih knjiga. (Čitav jedan štand sadrži izdanja same Cvijete, ustvari jednu knjigu u mnogo primeraka, Momira Veljkovića: „Por-

treti i skice”, gde su skicirani i portretisani i neki članovi žiria koji je nesebično nagradio delo). Ako smo morali da po dužnosti Osećamo Ono starinsko „kako je da je, naše je”, sa zadovolistvom smo konstatovali da za dečie i omladinske knjige još ne važi stroga blokada. Jer pored „naše knjige” dato je gradjansko pravo i doduše mahom stranoi, ali zato Zlatnoj knjizi (slučajno opet Gece Kona). Možda smo se neopravdano obradovali. Možda je fo samo znak da ako imamo dovoljan kontingent naših domaćih erzaca za Šekspira, Getea, Balzaka, Gogolja i dr., nemamo još naših erzaca za Grima, Hofmana, Haufa, Svifta, Andersena, Dikensa i staru čestitu gospodju Šeherezadu.

Konova „Naša knjiga”

i „Književni petak”

Da ne budemo nepravični. Geca Kon stvarno 35 godina izdaje srpsku knjigu (mislimo to bez ikakve dvosmislenosti), i sakupljena njegova izdanja pretstavliaju impozantan izdavački „oeuvre”, koji, sa ukupnošću značajnih i beznačajnih dela, donekle odražava jedan „period izdavačkog posla u Srbiji. To što jie Geca Kon pored toga što |e vešt poslovan čovek još i častoljubiv, što svoje poslovanje ume da obasja bengalskom vatrom Rkulturtregerstva i nacionalnog rada, njegovo je pravo — 7 tkoliko kulturna javnost prima sa priznanjem tu njegovu ulogu. Nema šta da se prebaci Geci Konu što je okupirao Dan knjige kao dan svoje „Naše knjige”, kao što se ne može njemu prebaciti ni što je bio kupio celu jednu „književnu stranu („Književni petak”) u najraširenijem i najvećem dnevnom listu Jugoslavije. Da li se njegov „Književni Petak” prima kao prirodna stvar u tome listu, isto kao i da li se njegova „Akademija sedam u-