Naša stvarnost

MALA ANTANTA 67

bio razvijanje fakve zajednice, moralo se ograničifi na organizovanje osnovne sigurnosfi i na suzbijanje novih prepada. A pored Društva Naroda nije postojala nikakva jača pribrana snaga koja bi uzela inicijativu za fakvu jednu organizaciju Evrope na osnovi opšte solidarnosti.

Danas se međulim položaj u Evropi menja sve jačim isfica– njem englesko-francuske zajednice i njenim radom na izravnava– nju suprofnosti. Ta zajednica ne zadovoljava se više prostom akcijom u pravcu ofklanjanja novih opasnosti za mir. Ona se zalaže za slvaranje novih odnosa i na Rajni, i u Sredozemnom moru, i u Srednjoj Evropi i na Jugoistfoku, kako bi se što pre došlo do jedne evropske solidarnosti. Pa je njena akcija naročito još živa u poslednje vreme i u pravcu stvaranja privredne saradnje, koja bi frebala da spreči pojavu nove krize. Očigledno je da Mala Anftanfa ne može oslafi skrštenih ruku u svoj toj novoj akciji. Njen položaj i značaj u jednom najosešljivijem delu Evrope, njena dosadašnja stabilnost i svest koju mora imali o svojoj snazi, upu– ćuju je na što akltivniju saradnju. Ona mora postepeno napustiti svoj skroz sfalični stav dosadašnji i predati se dinamičnoj poliftici, koja se u Evropi počinje obeležavati.

Il baš fa očiglednost, da će Mala Anfanfa morati u najbližoj budućnosti igrali jednu odlučnu ulogu pri sređivanju međunarodnih odnosa i pokreće profivnike sfaloženosti evropske ne samo da izmišljaju vesfi o nesuglasicama među njenim članovima, već i da preduzimaju mere da se fe nesuglasice izazovu.

Protivnici foga umirenja smeću sa uma, da Mala Amfanfa nije obična diplomaiska kombinacija. Koren njen nalazi se u radu predstavnika fri naroda na razbijanju ausfro-ugarske monarhije. Taj rad je bio sav prožet željom za oslobođenjem i sfvorio veze i osećaje koji se ne daju raskinufi skroz providnim infrigama. Mala Anfanfa je isto tako zajednička fekovina fri naroda kao što su i nezavisnost i sloboda njihova delo njihovih zajedničkih žrtava. Svakako Mala Anfanfa ima, kao što je u javnosti naglašeno, da vodi računa o fri velika zadatka. Prvi zadatak čini sredđivanje uzajamnih odnosa samih članova Male Anfanfe. Jer i geografski položaj i način vladavine i privredne pofrebe moraju dejstvovafi na frenufna raspoloženja pojedinih vlada prema toj svojoj zajednici. Kao drugi zadatak obeležava se dovođenje u sklad potreba i težnja pojedinih članova Male Afnanfe sa namerama i prohfevima susednih zemalja. Izvesne različnosti u proceni i shva– tanju fih odnosa i opasnosti su neizbežne. Najposle freći zadafak leži u određivanju držanja Male Anfante kao celine pri rešavanju pitanja koja obuhvataju mir i red u Evropi. Ta pitanja postaju svakim danom sve važnija, rešenje njihovo sve prešnije, blagodareći stavu i ponašanju izvesnih vlada. Ona druga dva zadaika, a lo su ufvrđivanje uzajamnih odnosa i regulisanje odnosa poje'dinih članova Male Anfanfe sa njihovim susedima, moraju usfuknuli pred opasnošću, koju taj stav predstavlja za nezavisnost i slobodu evropskih naroda. |! prirodno je, da u svima državama

5*