Naša stvarnost

68 ŽIV. BALUGDŽIĆ

Male Anfante svest o foj opasnosli postaje sve jača i da ih ona sve više upućuje na zajedničku poduzimljivost.

Nije reč razume se o nekoj neposrednoj rafnoj opasnosfi, koju bi probtevi izvesnih sila stvarali na našem kontinentu. Nijedna vlada, ma kako žudila za osvajanjima, ne usuđuje se da prefi rafom ili da ga ofvoreno izaziva i da na faj način stvara uznemirenost} i nepoverenje u svojim sopslvenim masama. Sve one daju pomirljive izjave, jer fo od njih traže njihovi narodi. U ostalom, pitanje je da li bi i jedna od fih vlada sa velikim pro hfevima, ikada smela pružili oružje svojim masama i povesti ih na granice u svrhu nekih osvajanja. Mala Anfanta vidi i mora da vidi veću opasnost u držanju izvesnih sila, koje ne dozvoljavaju da se dođe do neophodne staloženosti i saradnje, nego u samoj neizbežnosti novog evropskog sukoba. U Evropi postoji privredno i političko rashrojstvo, koje je stvorilo veliku duševnu polištenost, i opire se svakom napretku u pravcu razvića jedne šire zajednice. Polfrebno je da se jednim velikim zamahom fa polišlenost razbije i da narodi iziđu iz rafne psihoze i dođu do svesti da je miran razvitak još uvek mogućan. Mala Anfanfa mora da se svom snagom založi za fakav jedan poduhvat čije osnove postoje već u velikoj englesko-francuskoj saradnji. Državnici na čelu Male Anfanfe, svesni značaja koji ona ima u najoselljivijem delu Evrope, pozvati su da se ofvoreno, demonstrativno unesu u posao oko pribiranja evropskih snaga na polju političkom kao i privrednom. Oni moraju da izbegavaju sve što bi na strani stvaralo utisak da postoje neke nesuglasice u Maloj Anlanti, pa oluda i zamorenost i neodređenost u njenoj politici prema ostalom svetlu. Prilike zahtevaju, da se ona sa puno svežine i odlučnosti stavi u red organizacija koje feže istinskoj slobodi i nezavisnosti sviju naroda. Pred fakvim jednim odlučnim slavom zemalja željnih mira, slobode i brafske saradnje, ustuknuće brzo svi prohfevi autorilalivnih vlada, koje će brzo i same tražiti da uđu u fakvu jednu zajednicu.

Jasno je da je za jednu opsežnu dinamičnu politiku Male Anlanfe pofrebno, da ona bude izraz fežnja što širih slojeva narodnih. Ta želja i postoji već u svima zemljama Male Anfanfe i nezavisna je od sviju diplomatskih poteza njihovih, vlada. U masama fih zemalja, razvija se pored svesnog raspoloženja još i neka vrsta instinktivnog nagona u pravcu održavanja zajednice i jačeg učešća u evropskim događajima. Još i više, u pravcu ufvrđivanja šlo užih veza sa silama koje su se i za vreme rafa i posle njega ispoljile ftežnjama za održavanje slobode i nezavisnosti sviju naroda. Manifestacije prijateljstva koje se nižu u narodima Male Anfanle, prilikom poseta državnika i političara, su izraz toga insltinkta. Ne sme se dopustiti, razume se, da se taj instinklivni nagon masa izigra ili priguši. Dužnost je javnosti država Male Anfanfe i njenih političkih ktugova, da taj nagon podržavaju u punoj svežini. On je polreban kako bi se njegovom pomoći izvodili svi oni napori, koje će fražifi nov dinamični slav