Naša stvarnost

BILANS

Modernistička književncst, kao negacija bez sadržine, protivstavila je zadremancj ckcreloj „idecilogiji” koju je zatekla na vladi i ko-

ja je jasnc pokazivala, cčite znake.

mrtvcrcdjenosti... ne jednu zaista novu ideclogiju, ne jedni beskcm-

95

... da je ta naša takozvana sCcCijalna literatura, kao negacija bez sadržine, stvarno prctivstavila 2z4tečenoj ideologiji „mrtvcrodjenosti ne jednu zaista ncvu idecicgiju, ne jednu beskompromisncst koja bi bila dovoljna garancija nekcristoljubivosti, već nekolikc: disparatnih

promisnost koja bi bila dcvoljna garancija nekcristoljubivosti, već nekoliko disparatnih idejica... (Str. 43, 44).

idejica... (Str. 8.)

I tako dalje. Od bezbrojnih Tecdcsićevih plagijata, ovo je samo jedan primer. Kao što se vidi, sistem je prost. A kac što se iz ovoga ne mora videti, to je sistem. On je dcslednc sprovodjen kroz ceo članak, pa i kroz cec „Kknjiževni” i „kullurni” rad Tecdcsićev Rečenice su, ovde, gotovo doslovno prepisane, ali im je smer izcpačen. Umesic da se odnose na našu gradjansku modernističku književnost (Vinavera, Siba Miličića, Todcra Mancjlovića, Crnjanskog, Desimira Blagojevića itd,J, cne se kcd Teodosića odnose na našu socialnu književnost. Flagijat se dakle kcmbinuje sa falsifikatom. Gruba književna kradja je osnova za običnu podvalu. Teodosić je slično postupic i prilikcm pisanja „SvCg” članka pod 'rcgobatnim naslovcm „O individualnoj psihologiji za psihoanalizu” (Č. Ž., br. 3). Cn je tu ispreturao i preuredic kako to samo cn ume članak Vana

Bora „Psihoanaliza ili individualna psihologija” (NDIO, br. 2).

V. B.

Poredjenje naučnih teorija ima se pre svega izvršiti ne na planu zaključaka, negc na rlanu osnovnih pclaznih eksperimenata, prvih pronalazaka i njihove neposredne naučne obrade. Kad se utvrdi realnost izvesnih eksperimenata i ispravnost neposredne naučne obrade, jedina težnja dialektičkog materialiste mora biti tačno izvcdjenje zaključaka iz datih „premisa. Kriterium naučnosti, pa dakle i revclucicnarnosti je u tačnosti, a ne u manjoj ili većcj privlačncsti tih zaključaka... izgleda nam psihcanaliza beskrajno naučnija, i prema tcme revolucionarnija... (Str. 47.)

SB. T.

Revolucionarnost jedne nauke... ne mocže se ceniti pc zaključcima, nego pc njenim polaznim eksperimentima i prvim naučnim prcnalascima. Zato i pitanje njenog „dodirivanja” sa naučncm 7sociologijcm... ne leži u „cčevidnosti” negc naprctiv u naučncsti, dakle u tačnosti neposredne naučne obrade... kad je nesumnjivo utvrdjena realnost pclaznih eksperimenata, dialektički materializam izvodi pozitivne zaključke. Prethcdnc pcredjenje... predstavlja nam, psihoanalizu kao daleko naučniju, dakle i revolucionarniju... (Str. 98.)

Ovo je pcčetak Teodosićevog članka, i tako ide sve dc kraja, sa dodatkom nekolikih sa đruge strane kcmpiliranih rečenica, pa čak i izvesnih njegovih sopstvenih, kac i uvek do krajnosti smušenih opaski.