Naša stvarnost

BILANS JEDNOG POSLOVANJA

Kulturni rad dr. Branka Teodosića

1.

Ovaj članak je, delom, izvod iz jednog opsežnijeg rada, napisanog pcčetkcm 1935 godine. Taj rad imac je da izadje u cbliku brcšure, ali se desilo da je cstao neobjavljen. Ctada je dr. Branko Teodosić, o kome je reč, (a kcji nije ni dr., ni Tecdcsić, iako je mcžda Brankc), nesmetano nastavio stazom kojom je bio pošac. Kobno Teb. pcjavljivalc se sve češće, pa i tamc gde se cnc. najmanje moglo očekivati. Nismo imali ni volje niti više potrebe da ga stopu po stopu pratimc. na njegovcm vijugavom putu. Jednim od svcjih pcslednjih nama pcznatih pcthvata, dr. Tecdosić završic je svoj autoportret istim potezcm kcjim ga je bicii započec.. Pokazalc'se da se njegova sredstva i pcstupci vremenom nisu menjali. Takc da će biti sasvim dcvcljno izneti samo start i finiš ove kružne evolucije.

2.

„Stid je već jedan prevrat... Stid je neka vrsta gnjeva okrenutog protiv samog sebe.”

Urednik nekadašnjeg Časopisa Živih, koji nam se prikazuje kao vatreni prevratnik i nepokolebljivi moralista, kao da nikada nije csetic. prema dr. Branku Teodosiću, to jest prema samom sebi, ovakav gnjev. Skoro je nepoj- · mljivc. sa kakvcm je spokojnom bestidnošću taj doktcr javno i otvoreno pljačkac književne radove ljudi koji žive u istom vremenu i na istom mestu gde i cn sam, iskorišćavajući činjenicu da je (i suviše dugo) smatran za potpuno bezopasncg.

U decembru 1933 pcjavio se prvi broj Časopisa Živih. Počasnc mesto u njemu zauzima članak „O našoj takczvancj socijalnoj literaturi”, koji je urednik potpisac punim imenom. To je imalo da bude njegov prvi nastup u napredncj lieraturi. Da bi taj svoj manifestacioni članak napisao, Tecdcsić je prosto prepisao (i „priređio”) izvesne stavove iz članka Marka Ristića „Protiv modernističke književnosti” (objavljenog u časopisu Nadrealizam đanas i ovde br. 2. januara 1932.)

M. R.

Cšamućeni zahuktalim dialektičkim haosom pcstajanja.. ti žmirkavi liliputanci duha izmislili su... Ne oslanjajući se ni na šta, ne pczivajući se ni na kakvu suštinski drukčiju i produbljenu „komncepcijL individualne ili sccialne slobođe... (NDIO, str. 43.)

BB. T.

Totalno ošamućeni „zahuktalim dijalektičkim hacsom Bpostcjanja, naši liliputanci duha izmislili su... Ne oslanjajući se ni na šta stvarnc, ne pczivajući se ni na kakvu produbljenu koncepciju individualne ili sccijalne slobode... (Č. Ž., str. 2, 3.)