Naša stvarnost

JEDAN ČOVEK NA PROZORU 119

Ja se hranim tudjim dahom

ja hranim lišće, i vodu i razrivene ljude i njive, i zatvorena lica, ja ih hranim truljenjem, nesitim, nikađa sitim ovim mojim zvučnim, i u vlazi, uzbudjenim, i krvavim neđodisanim disanjem. I razlivenom bolešću, i čamom, i mržnjom, i bunom, pa usamljenim strahom.

Tudje su to poplave u meni. Ja ih tolike, pune žute vode, nadošle, ja ih odista nikada nisam video . ..

Pa ta jara! Ta vatra! Otkud taj kiseli miris testa, i zadah belog mesa, i znoja, o upaljenih u zoru i razbubnjalih pekara? Ja nijednu noć u njima nisam, nad testom i u brašnu, probdio! Čiji je to najdublji mrak, što kvasi, sav od blata i uglja, zastao tako u mojim gruđima? |

Moj nije. Moj mrak sad se nadima, napinje se, sada bije i rije, sada truje i stenje i spava u drugim ljudima.

Njen tavni glas kad se rascepa odjednom! To je svitanje koje sam samo ja video u Bolu, na Braču, kako se krišom u nebo razredjeno penje.

O na njenom čelu modra masnica što je umara!

Ona je dah ljudi u pomami što satima sa mnom govore. To je bljutavi zadah mojih neprovetrenih soba i ljudi što probijaju neba, i zidove, i uzdignuta i sazrela mora, da mi se u lice unesu, da me svojim dahom obviju i ošinu, da mi disanje zatvore. i da govore, govore, pa onda da odu ulicama, kroz govore, kroz trske, kroz zasenjenost smetova, kroz krike i fosfore, i da prodju niz ledine do groba nekog, u gorenju mraka, koji ih tamo, ostavljen, čeka, ah čeka da već jedanput dodju.

Kad je gola podamnom, presekla je preko lica i grudi i preko trbuha usijana linija, što peče, na dvoje

To kroz nju probija neko radjanje Sunca ne njeno nego tudje i moje.

Koje?

Ako, neka kida pluća otrov te slatke pare

Neka ih guši salo i nabrekla sipnja sitih

Neka iz zaliva olovno izdisanje olovnih i trulih slagača

Gore! Gore ona, dok slušam na brodu za Silbu, ranjave ujede ložača

to nije njegov dah, ja ugalj i oganj dišem

Ja ugljem i vatrom dišem

ja skuvan vazduh dišem.

Ja tudji dah izdišem

Iznosio sam pluća, i jetru, i uši, i kosu, i bedra, i želudac pun crvi, pun kosmate trave, i leševa nekih mekih i presnih, što luče

8