Naša stvarnost

116 MILAN DEDINAC

O Sunce crno! Ono je pauk. Ono je crni pauk što grdno jede i pije. Ono je bacilo igle. To nije oganj! Ono je glatko i crno, pa je razapelo mreže po zemlji i po moru.

I ja, i ja sam pauk pod njim, dole, što se klatim, što se ljuljam rasanjen na tim visokim zracima od metala, na tim Sunčevim žicama, ranjav i krvav, i prazan, razapet ovde, 14 aprila, na ovom prozoru.

Milan DEDINAC POST SCRIPTUM

Suhradan listovi su pisali:

„Zloglasna košava juče je napravila ogromnu šleiu u Beogradu i okolini. Dok u varoši udarci vetra nisu bili toliko silni, iako je polomlijen veliki broj firmi, prozora i iščupano preko pedeset mladih stabala, na Dunavu, a naročito u zemunskom prisfaništu, košava je potopila nekoliko rečnih objekata, dovela u opasnost dvadeset živola, čija je sudbina bila sve do sinoć neizvesna, i pričinila milionsku štetu.

Već nekoliko dana u Beogradu je duvala košava, ali u toku pretprošle noći velar je znalno ojačao, fako da je juče izjufra imao brzinu od dvadeset? osam mefara u sekundu . . .

. ..l periferija Beograda imala je juče fežak dan. Sa malih kućica leteli su crepovi. Ali najveća nesreća dogodila se u Mirijevu.

Pod silnim udarcima košave srušila se jedna nova zgrada na spral na ciglani Čede Aćimovića.

Ova kuća, izgleda, bila je namenjena za radničke slanove.

-.. Slari alasi pričaju da ne pamte da je ikada duvao fako jak velar:

— Punih četrdeset godina, veli jedan stari alas, živim pored Dunava, a ovako nešto nisam zapamtio. Istina, 1921 godine, košava 'je bila silna, ali onda voda nije bila ovoliko visoka. Najgore je šfo sada ne duva samo košava. Ovo je „Avalac”. To su se dva velra pomešala.

. .. Težak dan imali su i zemunski ribari. Oni se već frideset časova bore s Dunavom. Još od preksinoć, kada je košava na Dunavu počela da jača, ribari su pokušali da spasu svoje čamce i „lkvare”, pune ribe. U fome su neki do sinoć i uspeli, ali Stevi Kuzmanoviću Dunav je odvukao tikvaru s fovarom ribe, koji vredi sedam hiljada dinara.”

(„Politika”, od čelvrika, 15 aprila 1937)

„Kod samog pančevačkog mosla preiprošle noći i u ioku jučerašnjeg dana odigrala se ljudska tragedija u kojoj je moglo da izgubi živote četvoro dece i njihova majka. |

Porodica Jovana Bibića živi u baraci koja se nalazi na samoj dunavskoj obali. Skorašnja poplava zahvalila je i baraku. Međulim, pre nekoliko dana Bibić je vralio porodicu u baraku, verujući da ne prefi više opasnost od vode.

Kada se preiprošle noći s jednim delefom prevezao čamcem na obalu da nabavi hranu, nije mogao da se vrali ženi nafrag usled velike oluje i sfrahovilih talasa. Voda je čamce odnela i njegova žena s čeflvoro male dece oslala je cele noći pod udarcima šalasa i strahovite košave.

Tek juče ujufru infervenisala je policija i fri odvažna radnika prešla su čamcem do barake i spasla promrzlu i skoro onesvešćenu decu Jovana Bibića.”

(„Vreme”, od čelvrfka, 15 aprila 1937}