Naša stvarnost

ISTORISKI RAZVOJ SVOJINE

Razvoj svojine jesle jedno od najinferesaninijih i najvažnijih pitanja ne samo u pravnoj istoriji već u istoriji ljudskog društva uopšle. Svojinski odnosi ukazuju nam jasno i određeno na drušivenu organizaciju i odnose vlasti u jednom drušivu. Promenom svojinskih odnosa vrši se redovno i prenos vlasti sa jedne drušivene grupe na drugu. Današnji oblik svojine preovladao je u Evropi posle Velike Francuske Revolucije od 1789, a kod nas u Srbiji posle Nacionalne Revolucije od 1804—1833, a naročito od donošenja Građanskog zakonika od 1844 godine.

Da vidimo šta se razume pod svojinom. Od svih prava koje možemo imali na sivar, pravo svojine je najjače. Naš Građanski zakonik od 1844 deliniše ga ovako: „Sve sivari, dobra . . . koja Srbinu prinadleže, jesu njegova svojina ili sopsivenosi, koje će reći, da je svaki Srbin savršen gospodar od svojih dobara, tako, da je on vlastan ova po svojoj volji uživati, s njima po volji raspolagati, i svakog otuda isključifi, naravno po propisu zakona.” Drugim rečima, sopsivenik ima pravo uživanja i raspolaganja slivari i njegovo je pravo apsoluino. Pod pravom uživanja jedne slvari razume se istovremeno: pravo služiti se njom — ili kako su fo stari Rimljani nazivali: jus uftendi, usus i pravo pribirati plodove (jus fruendi, frucfus); sopstvenik ni s kim ne deli uživanje te stvari, i fo je bilna razlika između privafne svojine, kako je definiše naš Građanski zakonik i kolektivne! svojine. Pravo raspolaganja svojom slvari (jus abuftendi, abuzus) znači da sopstvenik može svoju stvar polpuno slobodno oluđifi, unišfiti itd., naime ovo pravo je bezuslovno i bez ikakvih ograničenja za razliku od onoga što je bilo u sistemu rodovne, porodične ili feudalne baštine.

Svojina čije smo karakteristike i odlike sada videli jeste individualna, privalna svojina. Međufim, individualna svojina jeste jedna od poslednjih etapa u istoriskom razvoju svojine. Svojina je prošla kroz više faza koje su, uglavnom, iste kod svih naroda koji se nalaze na određenom stepenu društvene evolucije.

Kada je reč o evoluciji svojine pofrebno je povući razliku između svojine na pokrelne sivari i svojine na zemlju, tzv. baštinske svojine. Mi ćemo se bavili poglavito ovom drugom, ali je polrebno reći najpre nekoliko reči o svojini na pokrelfne stvari. Pokretne slvari su vrlo dugo smafrane kao slvari bez vrednosti stvari, naročito one koje su u vezi sa felom vlasnika, dobijaju u (res vilis). Ipak, kod primitivnih naroda izvesne pokretne