Naša stvarnost

CRNJANSKI I ŠPANIJA 153

CRNJANSKOVE VARIJACIJE

"O fome šfa general Franko hoće i namerava u Španiji, kao i fome šta sve on famo radi i na koji način sprovodi svoje težnje može se pisafi i piše se frojako: ili naučno-analitički, ili subjektivno-informativno, ili propagandno. Prvu vrstu prikaza čine spisi koji na postavljena pitanja odgovaraju objektivnom ekonomskom, sociološkom, političkom i kulturno-istforiskom „analizom pojava i događaja u Španiji, dakle naučno-metodološki. Ovi prikazi nemaju šta da su za ili profiv. Oni su jednostavno fačni, ako su totalno naučni i objektivni, a nisu tačni ako nisu naučni i objektivni, i to presuđuje. Drugu vrstu spisa čine oni mnogobrojni prikazi koji iz perspektive ličnih impresija deskriptivno izlažu događaje i pojave koje pisac smafra za karakteristične i dokumenhativne, bilo da je njegova lična orijentacija za ili protiv, bilo da je neutralna, što u stvari uvek znači nesvesno ili prikriveno naginjanje opredeljenju za ili profiv. Treću, najmnogobrojniju, vrstu prikaza sačinjavaju napisi koji se otvoreno zalažu za ili protiv, da dokažu ili razuvere, da polvrde ili pobiju. Kao konkrefni dokumenfi o uzrocima odnosno molivima mešanja ova dva lipa napisa donosimo neka izjašnjenja o gore pslavljenim pitanjima od strane g. Miloša Crnjanskog, specijalnog dopisnika „Vremena” iz Španije generala Franka i oduševljenog simpalizera pobunjeničkih šefova.

G. Crnjanski je opredeljen: „Ja sam išao u Španiju sa dubokom simpafijom za sfranu nacionalista. Ja sam imao veze u jednoj izvesnoj organizaciji i pre sa njima.” (Vreme od 5-VII-1937, br. 5554).

Te veze g. Crnjanskog nisu bile sa makar kim: „Ja sam o toj stvari (o hapšenju vođe falangista — Pr. Ur.) razgovarao sa šefom obavešfajnog olseka velikog generalštaba generala Franka g. de Armasom koga sam smairao za svog prijafelja i na koga sam najviše i računao kada sam pošao u Španiju generala Franka.” (Ibid.)

G. Crnjanski, koji je ranije duže vremena bio u Berlinu na važnom polifičkom položaju i silno se oduševio za današnju Nemačku, odmah po dolasku u Španiju proširio je svoje oduševljenje specijalno i osobito za organizaciju španskih falangista, čiji je program korporativna država i, po rečima g. Crnjanskog, „apsolufna agrarna reforma u Španijii naročilo uzdizanje radničkog slaleža i narodne prosvele” (posle kog epohalnog saopštenja g. Crnjanski nam nemilosrdno uskraćuje objašnjenje zašto fa sfranka nije u sastavu bloka Narodnog Fronfa, kad deli njegov program!): „U početku pobune generala Franka španski falangisti su bili prvi koji su sa puškom u ruci izišli na ulicu i prolili svoju krv u borbi sa levičarima, za jednu buduću, nacionalističku Španiju.” (Ibid.)

G. Crnjanski je, dalje, oduševljen za ličnost 'vođe falangista, Manuela Hedilju: „Kao štfo sam želeo da upoznam generala Molu, fako sam se radovao da upoznam ovog mladog čoveka, španskog nacionalistu, ali i socijalistu.”

Ali idol g. Crnjanskog dopao je famnice. Tada se g. Crnjanski rešio da pita Frankove ljude šta je to sa Hediljom... „u koga nikad nisam sumnjao dok sam imao dodira sa njim iz daleka. Št je zgrešio Hedilja i zašto se lomi jedna organizacija koja je po mom mišljenju najbolje što je nacionalistička Španija dala!”

G. Crnjanski nam zafim saopštava kako ga je podišla jeza kada mu je njegov prijatelj, šef ofseka glavnog generalštaba generala Franka rekao da