Naša stvarnost

ZAKOPAJTE MRTVE 17

BES: Šmit mi se našao pri ruci, i njegovi sinovi. Šmit je za rat suviše star, a njegovi sinovi suviše mladi. Trebalo im je skoro dve nedelje. Ove godine žito nije loše. Šmitov najslariji sin očekuje da će ga pozvali za mesec-dva. Vežba se iza štale sa onom starom puškom koju Šmit uzima kad ide u lov na divlje patke.

ŠELING: Šmitovi su oduvek bili budale. Kad dete odraste, Bes, moraš mu ulivafi nešto pameti u glavu. Koje mu je boje kosa?

BES: Plav je. Kao ti... Šta misliš da uradiš, Džone?

ŠELING:: Voleo bih da vidim dete — i farmu — i...

BES: Kažu da si mrtav, Džone...

ŠELING:: Mrtav sam, fako je.

BES: Pa kako onda ...?

ŠELING: Ne znam. Možda nas je već suviše pod zemljom. Možda zemlja ne može više da podnese. Ne možeš uvek isto da seješ. Šta ćeš li ovde, Bes?

BES: Rekli su mi da fe nagovorim da dozvoliš da fe sahrane.

ŠELING:: A šta ti misliš? *

BES: Ti si mrtav, Džone...

ŠELING: Pa...?

BES: Pa čemu onda...?

ŠELING: Ne znam. Ali ima u meni nešto, bio ja mrtav ili ne, što mi ne da da budem sahranjen.

BES: Čudan si čovek bio, Džone. Nikad nisam mogla pofpuno da fe razumem. Ali čemu sada...?

ŠELING: Bes, ja nikad nisam govorio fako da bi fi bašimogla da me razumeš šta sam hteo, dok sam — dok sam — dok. sam —

ranije... Možda sad... Ima mnogo foga, Bes, čega,se ja nisam nasifio. Ugodne stvari, stvari koje vidiš kad noću pogledaš kroz prozor, posle večere, ili ujurru kad se probudiš... Stvari koje

čuješ kad si zaposlen oko konja ili dok skupljaš seno, a međufim i ne obraćaš pažnju na njih, ali one ti se ipak vraćaju. Sivari, eto, kao kad posmafraš žito kako se klati na vefru, visoko i zeleno, i svilica na vetru leti preko klasja. Sivari kao a, kad vidiš kako izbija znoj po gojaznim sapima ivog konja, pa zamiriše na konja nekako snažno. Sivari, kao kad vidiš dobru zemlju kako pada desno i levo, sva masna i mrka, kada je plug preokrene, pa ti je feško da ideš za njim. Slvari, kao kad se napiješ hladne bunarske vode, pošto si se celo popodne pržio na suncu, i osefiš kako voda silazi i silazi u febe i celog fe rashladi iz nufrine napolje. Sivari, kao kad vidiš jedno plavo dele, svo zaposleno i ozbiljno, kako se igra sa psom u hladu kuće. Ovde svega toga nema, Bes.

BES: Svaka sivar ima svoje mestfo, Džone. | mrivaci imaju svoje.

ŠELING:: Meni je mesto na zemlji, Bes. Moj je posao na površini zemljinoj, a ne ispod zemlje. Ja sam pao u klopku. Ja nisam vešf, Bes, mene je lako uloviti — ali sada znam. Imam još neke

slvari da kažem farmerima, pre nego što bude gofovo sa mnom, Imam da im kažem...