Naša stvarnost

ZAKOPAJTE MRTVE 95

DIN: Dobro, mama. Gledaj! (Okrene lice prema njoj. Publika ne može da mu vidi lice, ali odmah svetlost jednog reflektora, bela i jaka, pada uspravno odozgo na njegovu glavu. Gđa Din nagne se napred i ukočeno gleda. Odmah zatim drugi reflektor s desna baca svetlost, onda jedan s leva onda još dva odozgo. Jačina kojom se sudaraju sveflosti deluje bolno i gđa Din malo se sfrese, kao da očekuje da će da biju njenog sina. Za trenutak poipuni mir, onda ona počinje da ječi, fiho, bolno. Ječanje se prefvara u jaukanje. Ona se zavali, pokrije lice rukama, vrišti. Vrištanje fraje, gubi se kao sirena u daljini, dok se najzad ne umiri).

(Reflektor obasjava četvrti leš, redova Uebstera, i njegovu ženu, nezgrapnu, malu, furobnu ženu).

MARTA UEBSTER: Kaži nešto.

UEBSTER: Šfa hoćeš da fi kažem?

MARTA: Nešto, ma šta. Samo govori. Jeza me prolazi od tebe ikad tako stojiš — tako gledaš...

UEBSTER: Nema ništa o čemu bismo nas dvoje mogli da razgovaramo. MARTA: Nemoj tako da govoriš. Dosfa si tako govorio dok si bio živ — pri fome kao da si mi uvek prebacivao što — da, što nismo uspeli. Nije moja krivica što si fi mrtav.

UEBSTER: Nije.

MARTA: Bilo je dosta teško dok si fi još bio živ — i nisi govorio sa mnom i uvek si me gledao kao da fi smetam i uvek si izlazio kad si hteo malo da se razonodiš.

UEBSTER: Marta, Marta, čemu sve to sada?

MARTA: Hfela sam samo da sve fo primiš k znanju. Sada valj:da misliš da se vratiš i tu da mi sediš i polpuno da mi upropastiš :živof?

UEBSTER: Ne, ja se neću vrafili.

MARTA: Pa šta onda...?

UEBSTER: Ne umem fo da fi objasnim, Marta...

MARTA: Ne! O, ne — svojoj ženi ne umeš da objasniš. Ali 'umec bi da objasniš onoj prljavoj gomili danguba famo dole u tvojoj prokletoj garaži i umeo bi da objasniš onim pijanicama u rakidžinici u 37-oj ulici!

UEBSTER: Mislim da bih umeo. (Sanjari) Stvari su mi izgledale jasnije kada sam razgovarao s momcima dok sam bio pri nekom poslu, ruke mi uprljane od maziva a klešte mi stoje u džepu. A trudio sam se da govorim fako da bi oni ljudi u rakidžinici u 37-oj ulici mogli da razumeju šta mislim. Bilo je prijatno, stojiš tako su'bofom uveče, pivo je pred fobom, a pored febe su jedan ili dva čoveka koji razumeju kad govoriš, govoriš o sifnicama ili o krupnim stvarima, o šampionu Beb Rufu ili o novom sistemu za podma– zivanje koji je Ford pustio u promet ili o fome kakvi su izgledi ako stupimo u rat...

MARTA: Bila bi sasvim druga stvar da si ti bogat i da imaš lep i prijaltan živof, pa da hoćeš da mu se vratiš. Onda bih mogla da