Naša stvarnost

ODBRANA KULTURE U ŠPANIJI 59

Postepeni napori monarhije mogli su ove pokrajine da povežu samo: silom, Veštački oslvarena, politička ceniralizacija dolazila je stalno u sukob sa aspiracijama raznih kraljevstava u Španiji, čiji antagonizmi, ili ačnije, partikularizmi, nisu još ni danas ugašeni, jer nisu bili zadovoljeni.

U Španiji, piše veliki pisac Azorin, postoji jedna država, ali ima više nacija.

Ali nijedna od ovih španskih „nacija” nije mogla do kraja da oslvari ono šlo je obećavala i nije dostigla onaj siepen razvoja koji je pofreban. da bi različite oblasti jedne zemlje mogle da se ujedine, bez bojazni da izgube svoju osobenosi. Monarhija je izjalovila, jednu za drugom, najlepše nade, svake od zemalja koje su pripadale kruni. Zato monarhija nije nikada uspela polpuno da veže za sebe razočarane „pokrajine”, koje su s pravom: bile zavidljive jedna na drugu, zausfavljene u svom razvoju, i čije su slobode, fako skupo slečene u foku feških borbi, bile postepeno ukinule da bi se udovoljilo, koliko svirepom toliko i neobazrivom prohtevu unifikacije.

Danas, pored Biskaje, Kalalonije, Aragonije i Galicije, i sama Kastilija zahteva, u državnim granicama, svoj poseban statut.

Kraj XV veka obeležen je u Španiji vrlo jakom nadmoćnošću Kaslilije i Aragonije (Aragonija sa svima svojim sredozemnim oblastima: Napulj, Sardinijaj ifd.),

Novo kraljevsivo koje je nastalo ženidbom svojih suverena, predlaže drugim španskim zemljama jedan program zajedničke akcije.

Tom kraljevsivu pripada iniciativa za Kolumbovu ekspediciju i za obnovu neprijatfeljstava protiv poslednjeg poseda Arabljana na Poluosfrvu. Blagodareći tom kraljevstvu, blagodeti od oikrića Amerike i pobede hrišćansiva, bogatile su razne oblasti Španije, i tako su se između njih islvarale veze rase i interesa.

Ali kada je program zajedničke akcije bio iscrpljen, Mavri proterani iz Španije, Amerika podeljena, jednom reči, kada je kruna izgubila iz vida svoju istorijsku misiju — koja se sastojala u fome da združi različite španske zemlje, a ne da se namene njima — sklopljene veze za vreme zajedničkog poduhvala nisu bile više dovoljno jake da održavaju jedinstvo: posle veli čansivenog procvala Zlafnog veka, dekadencija Kasliliie poklapa se sa buđenjem nacionalizama. Španija će bili otada, po čuvenim rečima Orfega y Gassel-a, beskičmena Španija.

U osnovi španske dekadencije ofkriva se uvek nerazumevanje ceniralne vlasti. Ona nije nikada umela da vodi računa o pofrebama pokrajina i često im je preiposlavljala daleke oblaslhi do kojih je dolazila pukim slučajem. Postojala je jedna američka politika, jedna flamandska politika, jedna italijanska politika, ali se suviše česlo zaboravljalo da treba voditi jednu čisto

špansku politiku, jednu kastiljansku ili aragonsku politiku. Državna blagajna, politički presfiž, pomoć francuskim kafolicima za vreme verskih ralova ili vojnim i pomorskim ekspedicijama, žalosno slavna NMepobediva Armada,

čiji su rezullati bili gofovo neprimelni ako se vodi računa o lome da su bili postignuti nauštrb prosperiteta metropole.

Oslabljeni zahtevima za koje su smarali da će biti ućutkani pritiskom, vladari su fražili lek u sve većoj i većoj cenfralizaciji, i „birokratija Madrida i njen slepi despolizam” učiniće da Kasliliju omrznu mnogobrojne španske