Naša stvarnost

60 DANAŠNJICA

oblasti, čija opozicija pojačava još više njihove razlike. Jedino je jednor veće razumevanje moglo da ih ublaži. |

Vrlo često, da bi se namelnuo provincijama, koje nisu htele da prime ovu cenfralizaciju u kojoj su gledale čak i uzurpaciju i koje odbijaju da prime činovnike poslate iz Madrida — opštine iz Aragonije zabranjuju ulazak u svoje varoši kastiljanskim činovnicima koje šalje kralj — ·da bi se, dakle, namefnuo provincijama suveren pribegava nasilju.

Već u prvim godinama svoje vladavine, kralj Karlo | (krunisani imperalor Nemačke pod imenom Karlo V) bio je onemogućen u Kasfiliji pobunom „komunerosa”, koja prefi da ubrzo uzme velike razmere, i miri za irenulak zahteve naroda i zahteve plemića; islo fako, on mora'da ugušuje narodne usltanke u Valenciji, u Majorki i u Andaluziji. Ove pobune se ponavljaju nebrojeno pula u isloriji Španije; polselimo na krvave „Germanijase”, seljačke pobune iz XVI veka, ugušene pokoljem valencijskih naciona– lista. Posle smrfi svakog suverena nemiri se ponovo rađaju; provincije ponovo zahlevaju svoje autonomije, i, najčešće, odbijaju da priznaju novog 'kralja. Kada se unuk Luja XIV popeo na presto, pod imenom Filip V, morao je da se bori sa pobunjenim provincijama, sa Kalalonijom između ostalih, i da ukine poslednju slobodu opština, a često, (lo je bio slučaj varoši Hative), da pretvori u pepeo sela u čitavim pokrajinama. |

Poslednjih godina, pod monarhijom i direkforijumom, čim bi se pojavio kakav čisto nacionalistički pokret u nekoj od provincija (ustanci u Kalaloniji), on bi bio ugušen pod oplužbom da je lo samo jedan „revolucionarni”, manevar — docnije, „marksistički manevar”. |

U oktobru 1934, posle ugušivanja pobune u Asluriji, fakav je bio izgovor na koji se pozvala vlada Lerroux-a, da bi ukinula kafalonski stfafuf.: S pravom je gospodin Azana mogao da kaže, prilikom njegovog hapšenja u Barceloni, da je katalonski statut bio garancija za opstanak Republike:

da bi trebalo isto učiniž?i sa svima provincijama; budući da je njihova auhtonomija najbolja zaloga za njihovo izmirenje. Danas, kao i nekad, može se govoriti o Španijama, ali se ovaj izraz ne ograničava više na svoje jedino slrikino geografsko značenje; on preva'zilazi aluziju na raznolikost provincija i kraljevstava Poluosfrva, na koju se obično primenjivao. Danas ne postoje više do dve Španije: Španija crne legende koja neće da se reši da iščezne, i druga: živa Španija. Da se poslužimo jednim izrazom koji je postao slavan u Španiji, to je borba živofa proliv istorije. Louis PARROT

*

Izjmwzm del Vaj. — Glavni ratni komesar republikanske Španije i pretstavnik u Društvu naroda Alvarez del Vajo dao je dopisnihku agencije „Espanja“ jednu izjavu o strancima u Spaniji.

— Kao ratni Romesar dolazim često u dodir s najvažnijim beguncima iz pobunjenič'hih linija. Imao sam prilike nedavno da razgovaram s jednim artilerishim Pbapetanom Boji mi je potvrdio ono što smo mi već ranije znali, naime. da pobunjenici polažu jedinu nadu u produženje pomoći is inostranstva. Franko sada već raspolaše sa 100.CoO Italijana i 10 000 Nemaca. Ti se ljudi nikako ne mogu nazvafi dobrovoljcima i ne mogu se porediti sa pravim dobrovoljcima iz međunarodne brigade republiRanshe vojske. Njih je bilo do nedavno svega 10.000, ali posle velihih borbi u Rojima su pretrpeli velike gubitke, njihov broj se 'snatno smanjio.