Naša stvarnost

ODBRANA KULTURE U ŠPANIJI 61

ŠPANSKI KARAKTER

Izvod iz govora g. Ossorio y Gallardo, španskog ambasadora u Parizu, prilikom inauguracije Španskog paviljona na Međunarodnoj izložbi.

Dok ograničeni i zlonamerni ljudi postavljaju pitanje da li je istina da smo prodali muzej Prado, mi ga upomo branimo, njega i ostale dragocenosli koje naročito rado bombarduju fašistički avioni; mi podižemo nove škole; mi povećavamo broj naših izdanja; prikazujemo inosfranstvu naše iniclektualce, i, ukrafko, vršimo valorizaciju rezullafa naše duhovne aktivnosti, na isli način ili na još opsežniji način nego što podižemo vrednost naše oružane odbrane. Jer mi znamo da, na Kaju krajeva, sudbinu naroda ne odlučuju bombe, već ljudski um.

Iz fog razloga se danas u republikanskoj Španiji objavljuju sjajni časopisi; iz tog razloga se u fabrikama i u pukovima izdaju novine; iz iog razloga postoje bibliofeke u rovovima, i pojavljuje se sjajni paradoks da rat služi tome da se smanji nepismenosf, pošto se mogu izbrojafi na hiljade ljudi koji su naučili da čitaju i da pišu na bojnim poljima. Kako je veličanstven simbol činjenica da su fi španski vojnici uspeli da pronađu najplemenitiju sintezu ličnosti, onu koja se sastoji u fome da budu svesni i u svakom času spremni da poginu istog fog frenuika i da maju istovremeno maštu podložnu iluzijama kao da se nikad neće umreli.

SAMO JEDNO SVEĐOČANSTVO

Već godinu dana, kao i za hiljade ljudi, raft u Španiji bio je za mene svakodnevna pafnja i kao neka vrsta griže savesti. Danas su moja patnja i griža savesli još porasle, ali se moje shvalanje još više učvrstilo pred onim šlo mi je bilo dato da vidim.

Nema hrabrosti u fome da se posele prijatelji u nesreći, kakva bila la nesreća, ali bi bio kukavičluk to ne učiniti. Julien Benda je fo snažno | naznačio kada je evocirao misao i sfvaralačku snagu, Spinozu i Emila Zolu, i kada je izjavio da bi i jedan i drugi, filozof koji je na vratima de Vitovih

ubica napisao „Ulftimi barbarorum” (Poslednji varvari), i romansijer koji je sve žrivovao fraženju istine, došli u Valenciju ili Madrid da se poklone istini i pravdi.

MIR ŠPANIJE RADOST ŠPAMIJE

Ali ono šlo je važno fo nismo mi, fo je Španija. Ja hoću najpre da govorim o njenom miru, o njenoj radosfi, o njenoj plodnosti, njenom redu, njenoj civilizaciji. Kada bi čovek mogao da ide famo, sa darom, koji je istovremeno za osudu i za pohvalu, da vidi samo jednu siranu realnosti sivari, on bi besumnje ofkrio samo jedan ogroman vri, pun obećanja jedne plodne želve. Od kalalonskih čokota do valenciskih narandži, do žitnih polja Manče i Kaslilije, sve je samo falašanje lišća, cveća i voća. Nikada, vekovima već, lile Španije nije bilo, negovano sa foliko ljubavi. To je zato! šlo prvi put seljak fu plodi zemlju koja mu pripada.

Plodnosti polja odgovara vrveća živolnost gradova. Tramvaji prolaze jedan za drugim, automobili se pokoravaju sveilosnim signalima, kafane su