Naša stvarnost

RATNA PRIVREDA 35

brine da štampa upulnice, novac, a ne nasloji da proizvede dovoljno robe na koju su upuhnice izdane, novac će poslali suvišan i umjesto da ga cijene ljudi će počeli da ga odbacuju. Tada se pokazuje da novca ima više nego šlo se može dobiti robe, mnogo se novaca nudi za nju, cijene joj skaču. To je inflacija.

Prema fome povećanje udjela rane indushrije u ukupnoj proizvodnji završilo bi vrlo brzo s tim da ljudi ne bi mogli dobiti za novac šlo im je polrebno. Zaposlenost ne bi bila izvor blagostanja, nego bi se snage suviše brzo iscrpljivale. Analiza pokazuje da je parola: „Najprije topova a zatim bulera”, tačna i da se paralelno jedno i drugo ne može povećavali u jednakoj progresiji. Neograničenim povećanjem udjela ralne indusirije došlo bi se doille da bi ona počela da guši proizvodnju za individualnu potrošnju. Postoje dva stimulansa zbog kojih se ona povećava. Kapila! koji joj se posveti u konjunkluri ralne industrije ostaje jalov ako se naoružanje prekine. A kad mu se posveli, zafo što su poslovi dobri, kapital se žuri da što bolje iskoristi taj zlamni majdan i zalo se akumulira u rafnoj industriji.

U prilog ovoj njegovoj fežnji ide međusobno ulrkivanje u naoružanju. Protivniku se ne smije dozvoliti da se bolje naoruža. A pošlo se svi žure, naoružanju nema nigdje kraja kad počne, sve do debakla kome ono vodi. Poslije prvog engleskog plana o naoružanju upravo će siluacija biti zrela da se započne novim većim planom. Ulakmicom u naoružanju prekoračuje se privredno snošljiva mjera. Ograničava se proizvodnja za polrošače, a preorijentacija na ralnu industriju podriva čitavu ekonomsku ravnoležu društva. Gubeći ravnoležu bi poslala nesposobna da odgovori zahljevima koje na nju slavlja rat.

Kod lakve perspeklive pokazuje se kakva je nevolja izazvala pofrebu rane privrede. Kad rana indusfrija postane dominanina grana privrede i zaoširi suprolnosli u drušlvu i pojača političku krizu, potrebna je vješlina da se kroz te suproinosli probije. Kvantilalivna promjena koja je nastala kad se povećala ralna industrija, poremefila je ravnofežu u privredi. Tu ravnolfežu freba usposlavili vješlački, političkim mjerama, tako da i proizvodnja radi maksimalno za ralne pofrebe, i da se održi drušivo iako mu je ekonomski korjen podrezan. Taj politički sistem mjera da se održi privreda, ali tako da njezina glavna funkija služi potrebama rafa, fo je ralna privreda. Ona nije nauka, nego vještina. Ona ne preslavlja nikakav napredak, nego freba da osigura oslvarenje određenih planova i fim samim freba da bude privremena. Ne postoji šablon po kom bi imala da se organizuje i vodi rafna privreda. Taj šablon sivara svaka zemlja za sebe prema svojim prilikama. Zato što spoljna frgovina nije dovoljno intenzivna, izvoz i uvoz prvi će bili podređeni inferesima rane privrede. Zemlja koja ne proizvodi dovoljno živežnih namirnica a ne uvozi

3*