Naša stvarnost

38 B. SEDMAK

drugom odjeljku važi da je sistem ratne privrede krući ukoliko su sredstva jedne zemlje manja.

Blaži oblik rafne privrede u području finansiranja sastoji se u tom da država zaključuje zajmove kod banaka koje mogu da ih isplate iz gotovih ušteda. Oštriji oblik je kad tih ušteda nema, pa se pozajmljuje na sve sfrane i u svim oblicima, tako da nije dobro ni objaviti stanje državnih finansija. Podižu se porezi do krajnjih granica, tako da se na faj način smanjuje još jače potrošačka sposobnost naroda.

U rafnoj privredi obično dolazi do zabrane privatnih emisija kapitala. To ima dva razloga. Prvo, država je sigurnija da privalna

lica neće iscrpsti kreditni fond, koji je pofrebniji njoj, i drugo, država može da određuje koja će se grana privrede razvijali, a koja neće.

Kad država ne bi određivala kakva preduzeća freba da se dižu, našao bi se neko ko bi podigao i takva preduzeća koja računaju na zaposlene radnike kao mušterije. Ovakva orijentacija sa stanovišta rafne privrede, u zemlji čija su sredstva ograničena, pretistavljala bi rasipništvo. Ako bi se zidale betonske zgrade upo' frebljujući onoliko željeza koliko zahfijeva tehnika, ne bi se mogli udarafi oklopi na frgovačke lađe. Zgrade freba da budu lagane, da bi lađe bile teže. Zato se ograničava upotreba željeza u građevinarsivu. Kalaj i bakar zamjenjuju se aluminijem. Pamuk je poireban u proizvodnji eksploziva, zato se krajevi ženskih čarapa ne smiju plesti od pamuka. Mjesto sirovina, koje se jevlino mogu kupili u inoslranstvu, proizvode se u zemlji sinfelički surogati, ili se iskorišćavaju najsiromašnija nalazišta rudnog blaga bez obzira što će tako proizvodnja silno poskupiti.

Ovakva proizvodnja postaje vrlo skupa. Privalni kapital učestvuje u njoj jer je izrađen čilav sistem pomaganja. Izvoznici dobivaju premije. Jedni su oslobođeni poreza, drugi dobijaju subvencije, frećima se olfkupljuje roba po visokim cijenama itd. Bez lfih potpora ne bi se renlirala proizvodnja. Tada se kaže: za ovako uređenu privredu ne važi princip rentabilnosti, nego princip proizvodnje. Proizvodi se i kad je nerenfabilno, dakle, suprotno nego pod kapitalizmom. Kapitalizam je likvidiran u ovom sistemu! To govore oni isti koji uspjeh privrede mjere veličinom dobiti.

Zbog velikih priprema za folalni ral, privreda se već u doba mira organizuje kao ratna. Organizaciono neće naslupili s ratom nikakova promjena u privredi. Promjena će bili samo u fom pogledu što se neće više proizvodili za slagališta, neće se zaslarjelo oružje ponovo faliti i prerađivali u moderno, nego će se frošiti. Ljudi će olići iz fabrika na front, da unište šlo su proizveli i da s tim unište što je drugi proizveo, pa i same sebe. A pošlo rat mnogo froši, frebaće pojačali rad u fabrikama rafne industrije, fako da će se radna snaga u prvom redu morali da stavi ovoj na raspoloženje. Za drugi odjeljak, ako šta osfane. Iz razlike u funkcijama rafne privrede u miru i ralu, gdje jedna gomila, a druga uništava, izgleda kao da postoji neka jača razlika među njima. Izgleda da