Naša stvarnost

RATNA PRIVREDA 37

menu rata i ima da se brine za raspodjelu sredstava polrošnje. Čitava Engleska razdjeljena je na 15 okruga i za svaki okrug imenovan je komesar za ishranu. Ovo je samo rezervna organizacija „shadow organisalion”, jer u miru nema da vrši neku funkciju.

Kao šlo postaje nužno da se diriguje potrošački odjeljak proizvodnje, tako isto i odjeljak koji proizvodi sredsiva za proizvodnju. Dirigovanje se razvija sve više u sistem kako se povećava ralni potencijal. Samo šio ova polreba za dirigovanjem naslaje iz drugih uzroka nego u području živoinih namirnica. Kod ovih se radi o fom da se ograničena količina razdijeli tako da svi dobiju bar jedan minimum. Dirigovanje proizvodnje sredstava za proizvodnju polrebno je, da bi se proizvelo što više sredstava za naoružanje. To dirigovanje izvodi se postepeno. U počelku naoružanje se vrši samo u većim porudžbinama. Da se one brzo ostvare, treba da niknu nove fabrike oružja. To nije feško ako država ima dovoljno novaca da plati porudžbine. Jer njezine porudžbine učiniće da rana industrija postane najrenfabilnija grana privrede, a fada će i industrijalci sami požuriti da plasiraju svoj kapital u ranu indusiriju.

Ali i u ovom slučaju, kad zemlja raspolaže sa dosta sredstava da finansira uvoz, izgrađuje država svoj sistem ralne privrede. Engleska ima u rukama izvore najvažnijih sirovina i ogromne rezerve da plati porudžbine iz inosfransiva, pa je ipak zavela niz mjera ratne privrede. Dva su odlučujuća momenta za to. Prvo, nepregledne su polrebe rafa. Koliko će frebati aezoplana ne može se predvidjefi. Osim foga oni zastarjevaju, kao i oslalo mehaničko oružje. Mjesto rezerve ralnog maferijala, freba povećali rezervni kapacitet industrije. Ove fabrike proradiće tek u ratu, dofle su one samo sjene od fabrika „Schattenfabriken”. Ovakve rezervne fabrike neće da podiže privalni kapital, odnosno čini fo samo onda kad dobije naknadu od države. U ratu freba šlo više motornih kola. Da bi se povećala njihova proizvodnja i da bi bila što jeftinija, tako da im se nađe više kupaca, oprašta se ovakva indusirija sviju dažbina i još dobija subvencije. Drugi momenat je faj da u ratu nije siguran dovoz. Engleski kapital proizvodi mnogo benzina, pa ipak, Engleska, ako hoće da ga ima u ratu, treba da ga proizvodi sinielički iz uglja. To je mnogo skuplje, ali subvencija pomaže da kapital podnese i tu žrivu! Biće pofrebno mnogo ralinih lađa. Da bi se irgovačke mogle brzo i efikasno da prefvore u rane, freba ih gradili sa čvrstim čeličnim krovom i oklopom. U fu svrhu bila je predviđena državna polpora od 200 miliona dolara u SAD.

Ne samo šlo rana indusirija quši izvjesne grane privrede, nego ona poskupljuje proizvodnju, ili, drugim riječima, zahtjeva da se u proizvode froši više radnog vremena i podnosi više žrtava nego šio je polrebno. Čelične frgovačke lađe biće i sporije i skuplje i više će fražilfi pogonskog makferijala. Pa ipak, momenfi koje smo naveli karakteristični su za ratnu privredu blažeg lipa i u