Naše otrovne zmije i biljke (sa gljivama)

8

0 ОТРОВНИМ ЗМИЈНМП У ОПШТЕ.

Њихово је гр.го гроб отворен: ieзгишма само еарају, аједје њихов под уснама њиховим. Рим. 3. 18.

Наше отровне змије трбме су животиње, и оне само по земљи пузе; оне могу само на положена и врло храпава дрва да се попну, а на права и глатка не могу никако, као што се могу неке друге змије да пењу; оне ине скачу, као што се то у народу прича. Све европске отровне змије у опште, па и наше домаће, искључиво су ноћне животиње, што се већ и по самим њиховим очима види; оне тек с вечери кад се смркне, или ноћу. излазе у лов за храну, а хране се поглавито мишевима, кртицама, пацовима, па и птичицама, кад их се само, из ниских и приземних гњезда дочепати могу; а кад ових животиња не могу да нађу, онда се само задовољавају и са гуштерима, жабама итп., а младе змије, док су још сасвим младе, једу и бубе, глисте и друге ситне инсекте које дочепају. Старије пак, предпостављају кичмењаке топле крви, свакој другој храни. Што их наилазимо понекад и дању, понајвише је узрок, што су у своме скровишту нечим узнемирене па оданде одбегле, да се опет до вечери негде скрију. Кад изађу из скровишта, оне се одмах ту у близини савију у котур, и тако ту мирно леже, али су спремне, да одмах, као стреле, на пролазеће животињице нападну; или се и мало даље од скровишта покрену у лов, али се далеко не одмичу, јер им то не дозвољава њихово неспретно, трутаво тело, због чега се и брзо уморе; а ретко да им је кад и потребно дуже путовање за храном. Преко дана су наше огровне змије, као што напоменусмо, врло троме животиње; оне преко дана леже у својим скровиштима мирно скривене, или су ту