Naše otrovne zmije i biljke (sa gljivama)

9

негде у близнни у котур смотане, с главом у средини, увек за напад спремне; ово обично бива кад сунце опече, или кад је јака оморнна, а често и онда, кад хоће нека непогода да наступн. Кадје облачно и хладно време, ретко да ће која из свога скровишта изићи; а кад је дан топал и ведар, кад сунце јако огреје, онда као да их се баш ништа не тиче шта око њих бива, и онда се само мирно сунчају; онда he допустити, да им се и човек приближи, и тек у крајњој нужди ће се наканити да побегну, па с тога понекад н бива, да непажљиво пролазећи људи наиђу на змију која се тако сунча, стану ногом на њу и онда их змија, ако само може, и уједе; али, кад змија још за времепа човека опази, она ће увек и побећи. Преко ноћи пак, отровне су змије врло окретне и живахне, особито лети, кад су ноћи влажне и топле; онда излазе из својих скровишта и протумаре по околини за храном. Кад опазе пљен, онда му полако на сусрет отпузе, док му не дођу на дохват; тада се брзо смотају у котур и као стрела на пљен опруже и уједу га. Пошто змија на тај начин свој пљен уједе и умртви, онда се ту на месту за неко време смири, непспуштајући никако свој лов из вида, ма да је сигурна, да јој тако уједено мало живинче, као миш итп., неће и не може више измаћи, Но ако јој не испадне, да се може пљену неприметно приближити, онда није лења да за њим и појури, и за чудо што је онда, иначе трома, врло брза. Ово гонење обично не траје дуго, јер нападнуто живинче тражи да побегне, да завара траг, па се завуче и скрије негде у најближу рупу, под камен, груду, у жбун итп., где га змија, пратећи га непрестано својим живим оком и не пуштајући га никако из вида, достигне и уједе. А може бити да и сам страх нападну-