Naše otrovne zmije i biljke (sa gljivama)

12

и подложне промени времена. Опадањем ваздушне топлоте, опада и топлота крви код змија, и у колико им се више расхлађује крв, у толико и оне постају тромије, круће и типавије, па на послетку и неспособније за проналажење и ловљење потребне им хране, а како зиму никако не подносе, оне се онда, кад хладније време наступи, повуку у што дубља, од мраза довољно осигурана скровишта, у своје зимовнике, где, тако рећи, обамру, укоче се и ту зиму преспавају. Често их у таквом једном зимовнику има и по више заједно. Но ово њихово стање сад, не може се узети у правом смислу речи као сан, као спавање, јер оне У ствари никако не спавају, но су и у том стању у пола будне, а у пола укочене ; очи су им за све то време тамне и малаксале. Оне се дају и врло лако „пробудити"; само кад би им се припустило и дало мало више топлоте, оне би одмах живахнуле и биле готове за напад. С тога треба сваки, који би, рецимо зими при копању, или при крчењу пањева и ситногорице, наишао на тако од зиме укочену отровну змију, добро да пази, да ју голим рукама не хвата, јер и топлота од руке само, довољна је, да се змија у толико освести, да може да уједе.

Kflfl ИЗЛДЗЕ ОТРОВНЕ ЗМИЈЕ ИЗ ЗИМОВНИКП?

Чим с пролећа топлије време наступи, одмах и наше отровне змије из својих скровишта, својих зпмовника изиђу, а често и раније од других, нешкодљивих змија. С почетка се задовољавају и с тим само, да се дневно по неколико часова на сунцу греју; на храну одмах и не помишљају, јер их је онај „зимњи сан“ у толико ослабио, да немају сада још ни толико