Naše otrovne zmije i biljke (sa gljivama)

Поред довољне топлоте, оне кајволију склонита, сува, од сунчане препеке сагорела места, и ма да наше отровне змије могу да поднесу и највећу суву жегу, опет им је зато влажна топлота најпогоднија. У српским крајевима има свуд отровних змија; негде више, негде мање, према местним приликама, јер оне могу да се привикну на најразноврсније прилике. Једном присвојена места, врло тешко напуштају; само у крајњој нужди преселиће се с једног места на друго, као н.пр. у случају кад би се оно место где се налазе прокрчнло, разорало или иначе упитомило, једном речи, кад би им се одузела сигурност за мирно становање, за лов итд., да се услед свега тога из заузетог скровишта н околине иселити морају. Иначе, оне никако не воле сељакање с једног места на друго, и увек се стално и најрадије задржавају на местима, које им даје сигурног скровишта и довољног лбва. Само за време парења хоће мало по околини да тумарну; па и онда не иду далеко, јер у подесним приликама за њихово становање и живљење, налазе оне увек довољно својих „једноплеменика.“ ЈБудска обиталишта обично избегавају, јер их људи разуме се -- немилице гоне, али се опет дешава, да се, нарочито у планинским пределима, у кућу или у стају увуку и настане, па с тога тамо често и велика зла почине, док дотичном домаћину не пође за руком да их растера или помлати. Мишеви, као њихова најмилија храна, обично их намаме, да се у зграде увуку; исто их тако и поплаве натерају, управо их пригоне, да у људским зградама склоништа потраже. И промена годишњег времена много упливише на промену у начину живљења наших отровних змија, јер и оне, као све змије у опште, јако су осе/д?и»е

11