Naše otrovne zmije i biljke (sa gljivama)

24

много јасније но код шаруље, а то зато, што је основна боја увек отворенија, и ако непостојана. Трбушни штитови у основи су жућкасти, осути црним тачкама и пегицама. Глава је у камењарке код неких сасвим чиста од сваких шара, као у ове овде насликане, а код неких се налазе неправилно расуте веће или мање мрље. Глава је сасвим јасно од осталог тела одвојена, већином срцастог, а понекад и триугластог облика. Очи су сразмерно крупније, оштрије и страшније но у других змија, и капци су већи, развијенији. Камењарке живе већином посамице, али се поне кад и после парења виђају по две у друштву.

ГДЕ СЕ НДЛДЗИ ОТРОВ У ЗМИЈЕ?

У необавештеном, простом народу, разно је мишљење о месту, где се отров у змије налази, као и о томе: како она уједа трује. Та разна мишљења задржала су се још од старина, кад су и сами научњаци о томе разно мислили и писали. Тако су неки мислили, да се отров прикупљао у деснима змијиним, па кад змија уједе, онда се притиском зуба слије отров из десни v рану. Други су мпслили и тврдили, да се отров налази у жучи, и да се из ње кроз осооене спроводнике, особене неке жиле, које се испод кичмењаче налазе, у уста слива, а одатле у рану излива. Било је мишљења, да змија својим рачвастим језиком убоде и отров у рану спровеце; а дуго су уверавали, да је и змијина пљувачка отровна. док није париски професор Charas безопасност змијине пљувачке доказао (1694. год). Шта више, неки су мислили и то, да отровне змије нису опасне уједом, него да имају