Naše otrovne zmije i biljke (sa gljivama)

25

на врху репа један рожчић, као оно што имају шпурци (шкорпије), и да шњим боду, а да се отров из једне бешикпце, која се иза рожчића налази, у убодену рану слива, итп. Исто су тако разно мислили и о броју отровних зуба; док су неки тврдили, да свака отровна змија има само по два отровна зуба, дотле су други уверавали, да их има по четири и више. „У колико је“ рекао је један стари Египћанин - „змија љућа, у толико мора имати и више отровних зуба.“ Наука је у новијем времену све то разбистрила, и данас тачно и поуздано знамо све о змијином отровном оруђу и отрову. Све отровне змије тиме се одликују , што имају са сваке стране у глави, осим жљезде за лукење пљувачке, још и особене жљезде за стварање и прикупљање отровне течности. Из овах жљезда излива се ова прикупљена отровча. течност кроз једну цев у шупаљ зуб, а одатле, кад змија уједе, у рану.

Увећана змијина глава, са ошровним жљездама = ж и зубом = з с = спроводник, ј = језик.

У наших отровних змија, ови су зуби (з) с преда у горњој вилици, у свакој вилици по један, а отровна тесност ствара се и прикупља само у тим жљездама (ж) и нигде више у змијином телу; с тога, осим ових жљезда и њихових спроводника (с), ни један други део на змијином телу није отрован. Ове су жљезде