Naše otrovne zmije i biljke (sa gljivama)

27

У мнру, или при јелу, леже отровни зуби, с врховима на зад положени, скривени у једној дупљи, коју сачињавају удвојене и набубреле десни, и то у виду неке кесице. Кад змија за уједање разјапи чељусти, онда се, услед покретности горње вилице напред и на зад, исправи зуб, као што га на слици змијине главе видимо, и дође у такав положај, да она горња рупа његова дође тачно баш наспрам ушћа оног спроводнпка, кроз који се отров из жљезда спроводи у зубну цев. У том тренутку, кад змија разјапи уста, издигну се и притисну отровне жљезде у висину, махом и силом дотичних мишића, те се отровна течност оним каналом спроводником слије кроз ону горњу зубну рупу, у зубну цев, а кроз ову у рану. Дужина отровних зуба у наших змија, разна је; у колико је змија старија и развијенија, у толико су јој и зуби дужи. Тако су у шаруље сасвим израсли зуби 3—4 милиметра дугачки, у црнокруга тако исто, а у камењарке су дугачки 5 милиметара, па је с тога и њен ујед опаснији. Иза ових отровних зуба, имају отровне змије још и два реда ситних, у корену ширих, оштрих зубића, који им само за придржавање уграбљеног лова при гутању служе.

КОЛИКО ОТРОБЛ ИЗЛИВП ЗМИЈЛ ПРИ ЗЕДНОМ УЈЕДУ?

Што се множине отрова тиче, коју змија при једном уједу у рану излива, то зависи од више разних околности. Шаруља обично излива 0,022 грама, црнокруг 0,02, а камењарка 0,06 грама просечно. Кад змија у брзо једно за другим више пута уједа, онда се отров исцрпи, и, обично, пети ујед већ, нема никаквих злих