Naše otrovne zmije i biljke (sa gljivama)

цевасте и налазе се с обе стране иза очију, .а између слепоочица и горњих вилица. И жљезде и спроводници обмотани су с попречно исплетеним мишићима, зато, да се отровна течност боље и јаче стиснути и у зуб исцедити може. Отровни зуби покретни су и леже у два плитка жљеба у горњој вилици; они нису у вилици урашћени, него су с овом чврсто везани извесним мишићима. Иза ових отровних зуба, који су најдужи и више или мање кукасти, врло оштри и као најфинија игла шиљати, налазе се два или више резервних зуба (на слици (р з ), који he заменути прве, кад се ови изупотребе, или случајно сломију, кад змија у пакости у неки тврђи предмет загризе. Више пута и то бива, да змија једним истим уједом направи 4 ранице, кад прва два резервна зуба, поред старих, подуже нарасте, и онда је ујед много опаснији. И кад би змији ове отровне зубе и ишчупали, опет ју зато тиме не би на дуже време онеспособили за уједање, јер резервни зуби врло брзо порашћују и змију за уједање и даље оспособљавају. Отровни зуби имају две рупе; једна је кругласта (одмах испод зубног корена (а), која из спроводника прима отров, а друга је рупа (6) прецепљена и налази се доле прн врху зуба, кроз коју се отров у рану слива. Обе рупе спојене су цевљу, и по томе је зуб цеваст, шупаљ. У младости ови зуби нису цевасти, него имају само отворен 'блучић жљеб; тек доцније срасте ивице овог блучића једна с другом, и онда се направи цев.

Осам Пута увећан зуб са резервним зубом = рз.

26