Naše otrovne zmije i biljke (sa gljivama)

33

свестице, јака жеђ, напони на бљување, често и бљување крви, пролив, навала крви из носа, уста и ушију, све су то први знаци, да се крв почела преображавати. У даљем току ових појава преовлађује и сан, настаје забуна у мозгу, нарочито престају радити чула у том ступњу, да оболели врло лако може да оглуви ида обневиди; затим се појаве општи грчеви и чешћа занесеност. У колико јаче општа немоћ наступа, у толико се и болови слабије осећају; болесник постане на послетку сасвим без икаквог ocehaja, па онда у неком подмулом заносу и издахне. У оним случајевима, кад се крв сасвим нагло почне растварати, не отиче много уједени део тела; а где растварање полагано иде, онде не само да отече уједено место, него се оток рашири по целом телу, а рана сама и њена околина помодре, тако рећи поцрне. Рана је у опште тако малена, да крв из ње и не истиче, или се само у неколико ситних капљица излије. Често, нарочито код слабијих особа, избију око ране ситни пликови, који причињавају неки необичан ббл и свраб, а кад се ови пликови пресеку, онда потече из њих нека жућкаста, врло смрдљива течност, која је такођер за здравог човека опасна, кад би му се неке отворене ранице или греботине дотакла. Услед поремећеног крвотока, оболели као мртвац побледи, па га онда обузме нека чудновата хладноћа, која, тако рећи, кроз кости пробија. Знаци тровања појављују се још и на други начин, што зависи од каквоће задобивене ране, од множине изливеног отрова у рани и од телесног развијћа уједенога, тако, да се уједени може по неколико часова превијати у највећим мукама и у толико се раздражити, да му сваки шум, сваки покрет у близини његовој постаје несношљив. Уједени, а деца нарочито,