Naše otrovne zmije i biljke (sa gljivama)

34

ужасно плачу и јаучу од ббла, а уједени пси урлају по неколико часова у тој мери, да човека језа и страх попадне кад их слуша, док на послетку не наступи аки занос и смрт. Последице уједа много су опасније кад је време топло, или кад змија није дуже времена уједала и услед тога више отрова прикупила, као што је то већ на свом месту напред речено. У тим случајевима и болест се много брже развија. И ако су појаве у току болести код већине уједених у главном сличне напред оппсаним појавама, опет се зато могу те појаве и у другим видовима показати. Тако нпр, може одмах после уједа да наступи занос и дрхтање, нехотично мокрење и пролив, ширење и сужавање зенице, неправилно дисање, грчеви, неосетљивост итп., а болесник може бити опет зато и присебан до последњег часа. На послетку наступа обично узетост целог тела, са, или без грчева и трзања. Смрт наступа услед угушења, и то може да наступи после 20—30 минута после уједа, а ако зуб погоди коју велику жилу, онда може смрт да наступи одмах, нарочито код деце. Дешавало се и то, да је уједени ускоро после уједа, изгубио говор. Кад се болест после одмах употребљених лекова, илп зато, што је мало отрова у рану дошло, на боље окрене, онда обично наступа подужа слабост до потпуног оздрављења. Али на жалост, уједени осећа последице од оне мајушне паклене капљице змијиног отрова, целог свог века; и ако су неки употребљавали најбоље лекове да живот спасу, остала им је опет зато понека махна: тако су неки остали сјетни и невољни кроз цео опакн свој живот; неки су остали шашави, сулудасти; некима je целог века остао неки свраб као неизлечима шуга; неки су добили водену болест: некима су се повремено кочили прсти итп., и на по-