Naše otrovne zmije i biljke (sa gljivama)

35

слетку, ма кад то било, настаје ранија смрт услед, отроване крви. И ко би, поред свега овога, још узимао и отровне змије у заштиту, с тога, што нам оне у пољу тамане неке штеточине, тај би дизао руку на свога ближњега и на себе самог. Сваки ће једно добро учинити, да отровне змије, све од реда убија где их год нађе, и да у том погледу послуша савете Варђил-ове, који вели одмах се треба лаћати камена и штапа, па отважно ударати ту гадију, чим она пакосно главу на нас издигне и надувеним вратом запишти....“ Сваки учитељ треба своје ђаке о свему овоме да поучи и да им објасни, да се свака змија, ма да по природи својој шкрта изгледа, врло лако може убити, једним појачим ударцем преко леђа, једним прутићем само, ма да ће се она и сломљена још дуго на месту котурати. И све дотле треба са овако сломљеном змијом врло пажљиво поступати и голим је рукама не хватати, док јој главу сасвим неразмрскамо, јер она и у пола мртва хоће на свога гониоца да кидише и да уједа; шта внше, и одрубљена глава сама, ако се читава остави и не смрви, може да буде за једно 20 минута још опасна. Боље је све њих поубијати, него да се живот и једног јединог човека само, оним пакленим отровом угрожи и угаси!

0 ПЕЧЕЊУ УјЕДЕНОГН.

Од свију лекова, који се у старије време препоручиваше и који се данас препоручују, није се још ни један као посве поуздан показао, то јест као такав, да од отровне змије уједени остане потпуно здрав, без икаквих хрђавих последица од добивеног отрова.