Naše otrovne zmije i biljke (sa gljivama)

37

Треба најпре рану оштрим ножем мало проширити, јер то нису велике ране, но једва видни убоди у виду тачкица, као од убода најфиније иглице, па онда што више крви из ње исцедити, а затим треба усијати ексер, или неку жицу, нож, или другу неку згодну гвоздену ствар, која нам се при руци и у кући нађе, па рану испећи, сагорети. На овај се начин и отров у рани сигурније поништи, ако се сагоревање у брзо изврши. У Црној Гори сам виђао,- да рану расеку, крв што боље исцеде, убришу и одмах барутом поспу и запале га; ову операцију убрзо понављају 2 —3 пута једно за другим. Од сагоревања је много боље и сигурније исецање ране, само што ту треба за извршење згодан и као бријач оштар нож, а то се не може у свакој прилици имати. Td ће већ извршити лекар. Или се рана оштрим ножем усече и увећа, крв убрише и у рану кане неколико капљица нишадоровице (у апотецн; Salmiakgeist), или амонијака. То је врло добро. Топла купатила и јако знојење, такођер су врло добра средства за истеривање отрова кроз кожу на зној. Исисавање отрова из ране, употребљава се још из прастарих времена, па и при уједима најотровнијих америчких и индијских змија, које и много више и много јачег отрова при уједу избацују, само кад се то исисавање одмах по уједу изврши; уста онога, који сисање извршава, треба да су сасвим здрава, да нису рањава. Гаугег, један од најчувенијих научењака и испитаоца змијиног отрова, велп, да је исисавање ране и онда опасно, кад су уста баш и сасвим здрава, док међутим Dr. Viaud-Orandmarais, као специјалиста у томе, прича, како је он више пута исисавао рану од змијиних уједа и ако је имаб крваве десни, и да